Учитељ

тако, да нађе прави пут ка врхунцу, кад се, свршивши гимназију, стане да пење навише, било у границама своје социјалне средине или се преко њених граница диже у другу вишу средину. Ту је мисао Блаженопочивши Краљ Александар 1 као регент врло лепо изразио, кад је у Друштву хрватских професора одговорио на поздрав: „На добри одгој наше младежи наслања се срећна будућност и слобода југословенског народа. Зато Вас молим да вам буде на срцу, да та зеница наших очију напредује у мудрости и знању, и да буде светионик у тами нашем народу. Изнад свега се пак потрудите да усадите у срца омладине, која вам је поверена, поштење, част и љубав према нашој младој уједињеној Краљевини. (Пед. летопис 1919, стр. 32).

„Друштво пријатеља хуманистичке гимназије“ у Љубљани издало је до сада девет посланица, у којима посве озбиљни људи расправљају о актуелним питањима, с обзиром на културни значај хуманистичке гимназије. Инспектор Јосип Вестер у књижици »Kriza naše srednje šole« koja је изашла као друга посланица (1927) досеже особито у питањима организације управо до дна. К. Озвалд је објавио чланак »Редасозка 1хођгахђа згедпјезој5 Ка ћ ртгогезогјеу« (Ред. ђопик 1929) и још есеј: » пасја 1хођгахђе. Згедпј бон, Какгзпа је Чапазпј; дап — za razmišlianje« (Liublianski Zvon 1934). Наше дневне новине су у даним приликама стварно упозоравале на што-шта, а нарочито је важна спомена анкета, коју је »Slovenec« извршио 1937 године.

Међутим и поред таквог расправљања човеку се понекад чини да је средња школа на све то с неким неразумљивим презирањем тврдоглаво одговарала: „Ипак ми остајемо као што смо били!“ Међутим ако хоће средња школа заиста да остане ствараоцем будуће интелигенције, која ће бити „цвет и со“ народа тада мора безусловно уистину уважити да —

»Po bliskovo gre vseh živih dan kdor ga je zamudil, ves klic zaman, —- doživi ga le, kdor je pripravljen nani.« O. Župančič

Такође треба добро да зна, да су „таленти“ у разреду драгоцена својина народа а не »гез пш из« или „материјал“ кога има у изобиљу те не треба штедети с њим.

Средња школа је и данданас очајно јалова. Недавно je Specтагог објавио под насловом »K slabim uspehom na srednjih šolah« (Slov. narod, 6. УП 1938) такву оптужницу да не би смела остати глас вапијућег у пустињи. А на питање, где расте неки „лековит корен“ гласи одговор: свака школа толико вреди, колико вреде учитељи и учитељице који у њој предају. Како ће с успехом да