Учитељ

води омладину онај ко се нарочито није учио — разумевати! Сауеап! сопзше5!...

Као компас, злата вредан, може овде да послужи мајсторски аутопортрет средњешколца »Ухог! in Бојј« (1927) који је звонким језиком створио Др. Јосип Дебевец (ЈоХе Обађеп) Даље »буеНа_ рок« (1987) кога је, захватајући стварност из живог извора, написао средњошколски катихета Др. Франц Јаклич, особито у поглављу“ Одпозг тед Гапгот што декјефот.« — »Ризеупети 1 telesnemu razvoju našega otroka in mladostnika« ie посвећен Ред. zbornik 19926 (у KOMe cy cynemonann Dr. Toplak, Dr. K. Ozvald, Dr. Fr. Žgeč, Gustav Šilih). Sa обавештења из полног живота, KojH |e punсешт заНеп5 средњешколског васпитања у вишим разредима, послужиће професору као одабрани Уаде тесшп Рг. Антона Брецеља књига: »Ођ мпти Иуђепја« (1937) Вредан је пажње и д-р Жгечев топло писани чланак »М хакоуог пјафте. Ухвоја у ршђегени dobi in v dobi dozorevanja« (Ped. Zbornik 1928).

Чудимо се све већој навали омладине у средње школе. Тим више, што се ипак и код нас већ одавно одржава предрасуда да се. само преко средњошколске лествице може обдарени дечко или девојчица што више социјално уздигнути. Међутим наместо тих лествица, које су кроз столећа имале некакав социјални патент, долазе увек све више другојачијих, различно дугих и тако постављених лествица, да ученику или ученици, ако испуњавају услове, потпомажу да се успењу на овај или онај социјални виши степен. Међутим семену, из кога би се лако развила што шаренија и гипкија диференцијација садашњих школских типова, на жалост прети у истини опасност —- да не проклија црв, који му нагриза животну клицу, а то је судбоносни испитни систем. У сведочанству које свечано предају ученицима гимназија, учитељска школа, техничка средња школа, трговачка академија, конзерваториум, све се више на име испољава тежња да се ономе, који га добија, пружи могућност за упис на универзитет. Зато наставни програм тих школа ма Тасја осваја такав стандард (нормална мера), коме је стварно дорастао само незнатан број ученика и ученица, тј. за хуманистичку гимназију зрелих младића и девојака. А докле год буде та, за социјалну структуру народа моћна и важна реч, владала, све дотле ће такав васпитни циљ, који не би ипак млади нараштај присилио у исти калуп образовања, већ би у младим душама неговао и развијао небројене моћи природних дарова –остати недостижан.

Исто тако пријемни испит у садашњем облику не одговара своме задатку.