Учитељ
Б. Стручне и професионалне школе
Највише садржине има и данас онај живот, који се одиграва у позиву човека. Зато бисмо о основној, грађанској и средњој школи које се брину за „основно“ народно образовање слободно могли рећи да корачају — „испред живота“.
Стручним и професионалним школама пак њихово дело тече упоредо са животом, пошто је њихов посао у томе да допуњују живот те иду неразлучиво њему „са стране“. Млади нараштај треба отуда да црпе врло потребно (теоријско) стручно знање и (практичну) стручну способност.
Техничка средња школа
То је највиши и у нашој држави најпотпунији пример завода за образовање, које приправља за „практичне“ позиве и има средњошколски значај. Само што се њен апсолвент не може као редовни слушалац уписати на технички факултет у Југославији.
Љубљанска техничка средња школа обухвата 3 отсека (архитектонско-грађевински, машински, и електротехнички) и на крају школске 1937/38 године својом изложбом, која је оправдано побудила дивљење, очигледно је показала шта може у стручном погледу. Међутим овај завод кроз који „иде пут ка будућности“ наших нада за економски живот народа, јесте плод који дозрева, који је пожртвованим суделовањем месне општине и неких људи (Иван Мурник, Иван Шубић, Иван Хрибар) проклијао још пред ратну буру као „виша обртна школа“ на Мирју.
О материји и јако разгранатом саставу наше техничке средње школе види ниже споменуту Преслову књигу »ЗУгоКоупосојзка рока идца«, стр. 111—113.
Шарена диференцијација у нашем „практичном“ школству
Модерни принцип поделе рада проузроковао је, да се стручно школство и код Словенаца све више и више рашчлањује или диференцира. Тако је постала мрежа стручних и професионалних школа у Дравској бановини прави шарени ћилим са много украса. Сеоске занатско-продужне школе које се ослањају на основне, разних врста господарски и домаћички течајеви, господарске и домаћичке школе (ниже и више), пољопривредна, воћарска, винарска, шумарска, плетарска школа, затим све школе за све могуће занате и индустриске струке, трговачке школе и академије, рудар-
~
ска академија итд. . 22 су то окна у тој мрежи.)
5 О Су и животу тих школа види: Јп2. Јоз. 21дапхек, »Збапје Кте-
ијзкера " „даЏеуапета Зојуфуа« (Ред. хроге 1995). — Мића Ргезј, »Мекај пт51 о геј ,па ођгпета падаЦеуајпеста сојфуг« (Ред. гђогик 1925). — Јоз. богаја, »Кегогта (геоузке падаЦеуате Хоје« (Ред. гроттјЕ 1925), — Епдоћ Мепст, »Каза Ктејзка роКПспа Соја« (Ред. гђогик 1930). —- Бг. Ек, »Обипо падаеуа то Зојфуо« (Ред. хђогик 1931).