Учитељ

249

američkoj literaturi, sem već spomenutih dela Smi hh a O a cellora (»Educational Sociology« 1919), knjige Kulpa (OEducational Sociology« — New York 1932), Sneddena (pod istim nazivom, New York 19983) i mnogih drugih, ili kao što su u čehoslovačkoj literaturi već citirano delo prof. Bla4he i pokušai D-r laroslava Šime (»Sociologie vychovy« — Praha 1937). Ono što imamo iz te oblasti mahom ie monografskog karaktera, ponekad prilično lokalno obojeno, dakle od užega značaja. Razume se da smo daleko od toga da imamo zaseban časopis koji bi bio posvećen SOCiOlogiji vaspitanja, kao što je na pr. u USA časopis »Journal of Educational Sociology« (izlazi od 1928), što je lako razumeti, potsetimo li se da mi Jugosloveni nemamo još ni jednog časopisa koji bi bio posvećen isključivo sociologiji (dok na pr. Čehoslovaci imaju dva: »Sociologick4a revu« izlazi u Brnu, a »Soci4dlni pfehledy« u Pragu), već se članci sociološke sadržine obijavliuju u pedagoškim, pravnim, ekonomskim pa čak i opštenaučno-kniiževnim časopisima.

Izvesne potstreke naći će pedagog u kapitalnome delu profesora sociologije na Harvardskom univerzitetu u USA, Pitirima · Sorokina »Sociologija. Savremeni pravci i teorije« ( u prevodu D-r Drag. Ikonića izdao Geca Kom, Beograd — I sveska 1992, a IH sv. 1933), kao u prikazu doktrine Leplajeve (Le Play) i mniegove škole, pa učenia Lapuža (Lapouge), Amona (Ammon), Galtona' i Persona (Pearson). Od istog autora imamo i drugo prevedeno delo »Socijalna pedagogika« (preveo Mil. R. Maistorović, izd. Jeremije Dželebdžića, Beograd 1997). Ni ove knjiga ne pretstavlja neki zaokruženi sistem socijalne pedagogike ili sociologije vaspitania, već ie to zapravo, kako pokazuje i naslov originala (»Populjarnije' očerki socijalnoi pedagogiki i politikie — Užhorod 1923), osam samostalnih predavania (rasprava) u kojima se, između ostalog, raspravlja o ulozi nasleđa, socijalne sredine (miliea), porodice i škole.

Originalni ispitivački rad u ovoj oblasti ie kod nas takođe još u povojima, uglavnom zbog toga što je za egzaktno sociološko ispitivanje u najviše slučaieva potreban ćiroko zasnovan i planski organizovan kolektivni naučni radi dovolino materijalnih sredstava. Ovo nije kabinetsko teoretisanje, već rad »na terenu«. Drugi naš veliki nedostatak jie u tome što se naše učitelijstvo Za vreme SVOE školovanja ne upoznaie sa metodama egzaktnog sociološkog ispitivanja, a ono bi ipak u većini slučajeva moglo da bude glavni i skoro iskliučivi činilac u ovom ispitivanju. Istina, u V razredu naših učiteliskih škola zavedena je prilikom reforme učiteliskih škola nastavnim planom S.n. br. 28375 od 27-VIII-1951 god. i sociologija sa 2 časa nedelino, ali ne samostalno, već u zajednici sa nacionalnom ekonomijom (predmet se zvanično zove »narodna ekonomija sa osnovima sociologije«). U nastavnom programu S.n.br. 94430 od 25-IX-1931 dato je sociologiji u odnosu prema nacionalnoi ekonomiji vrlo malo mesta. I na univerzitetima ili višim pedagoškim školama situacija nije mnogo bolja. Na potoniima se sociologija uopšte ne predaje, a na univerzitetima ona nije obavezna za slušaoce filozofskog fakulteta, sem one jedne jedine grupe. Koliko ie nama po znato (iz ličnog iskustva) bivši docent pedagogike na beogradskom filozofskom fakultetu, D-r Vićentije Rakić, veran svoioji postavci da »pedagog mora uvek o problemima svoje nauke misliti