Учитељ

Д-р Станко Гогала, Љубљана

И. — Психолошја и филозофија код Словенаца | — Од 1918 до 1958 год —

За карактеристику појединаца и народа значајна је и особитост да једни само констатују чињенице, пре свега животне, и продужују мирно мимо њих напред, док се други заустављају пред њима, анализирају их, хоће да их разумеју, да их оцењују са гледишта норме и правичности, па хоће да добију поглед у сву заплетеност међусобних односа У животним догађајима. Код обадве врсте људи се испољава своје врсте филозофски правац, само је он код друге врсте јаснији. Ако бисмо хтели са тога видика само површно да означимо словеначког човека, мислим да више спада у другу врсту и да је с те стране продубљен. Зато му је и живот некако „тежак“ те јеу њему доста интересовања за основна питања филозофије, премда је у речима више пута против њихових заступника. Код многих словеначких литерарних твораца је видна филозофска „жилица“ која им не да да остану при епском описивању догађаја него их присиљава у анализирање, у тражење разлога, правилних норми, видика и т. д. Зато има и наша уметност на себи нечег продубљеног и тешког.

Такође у стручној филозофији Словенци нису оскудни. Код нас се филозофија као струка, т. |. филозофија као најуниверзалнија наука, која се почела специфицирати у логику, теорију сазнања, етику, естетику, психологију, социологију, метафизику и у још подробније дисциплине, развија по истраживањима р. зЗодтшкоуе од 13. столећа, преко деловања зсобзфја и језуитске високе школе код нас па до најновијег времена. Сва та, рекао бих,историјска и хабитуелна припрема за филозофирање, најбоље се показала код нас у факту, што је наша филозофска и психолошка научна литература по културној самосталности, по установљењу словеначког универзитета и по неограниченом праву да се научно упосле словеначки филозофи — огромно нарасла. Ко је пратио развој словеначке филозофије и психологије од г. 1918 па до данас, има утисак да је престала нека спољашња сметња и да се као усов са огромном силом зачела испољавати словеначка филозофска и психолошка акција. Премда се тај рад ослањао на раменима неколицине, како је то уопште својствено за наше јавно и културно дело, ипак је остварено дело за кратко доба од двадесет година зацело врло богато. Добили смо темељита,