Учитељ

književnim i naučnim časopisima od Oslobođenja na Ovamo, delom čak i u vidu zasebnih knjiga i brošura, ali sve |e to pisano obično sa gledišta istorijske nauke i za sociologa ima samo značaj dokume!i!tarnog materijala koji bi tek valjalo podvrći sociološkoi obradi.

U oblasti staranja za kriminalnu i socialno zapuštenu decu i mladež imamo nekoliko samostalnih publikacija i masu članaka rasutih po raznim časopisima. Od značajnijih radova spominjemo : Vasa Lazarević »Za spas napuštene dece« (Beograd 1995), gde ima i prilično bibliografskih podataka u pogledu naše literature iz te oblasti, i Anton Skala »Zavodi za vaspitanje dece i mlađih maloletnika« (Beograd 1934), pa onda radove РрР-га Јогјра 5Лоутса, Р-га Магјје Атђго,са, М! Пепе Ајапаскох1с, Р-га Ilije: M: Јејтба, Бгапа МА čingkop, Maksima, Agapova, Мојка Јагодтса, БВаде Микоу1са 1 дг. Од зућ tih radova izdvajaju se radovi Slobodana Vidakovića, generalnog sekretara Jugoslovenske unije za zaštitu dece, koji je ranije u svojstvu otpravnika poslova Saveza gradova Kraljevine Jugoslavije nastojao da Savez prikuplja statistički i dokumentarni maferijal koji će da posluži studiju socijalnih i higijenskih prilika u kojima žive i rastu deca u našim gradovima. Na osnovu [02 materijala napisao je on svoje delo »Stambena beda kao uzrok društvene degeneracije« (Beograd 1935) i najnovije delo »Komunalna zaštita dece« (Beograd 1937). Neki odlomci štampani su i u časopisu Unije »Narodni podmladak« u kome se i inače nade dragocenih podataka za našu temu. Značaini su i radovi D-.ra Branimira Maleša objavlieni u dnevnoii periodičkoi štampi (na pr. u beogradskoj »Politici« izašli su 1937 članci »Sociialni uzroci smrtnosti naše seoske dece« — »ishrana, ekonomske prilike i telesni razvitak« i dr.) Problemom dečjeg »banditizma« u Velikim varošima (Zagrebu) bavio se naš poznati dečji i pedagoški pisac Branko Sučević. On je o tome prikupio mnogo ubedljivog materijala i držao mnoga predavania (u zagrebačkoj radiostanici, na II sveslovenskom pedološkom kongresu itd.), a ponešto objavio i štampom.

Egzaktno sociološko ispitivanje u vidu najšire organizovane ankete donelo bi, bez sumnje, mnogo koristi i za n аики о ист telju, ili kako je Eusebiečtti naziva редец о1огтја, koja, koristeći psihološke, sociološke i karakterološke metode, nastoji da pruži zaokruženu sliku o učiteliu i njegovoj funkciji. I ovde bismo morali mnogo toga da uradimo, kad bismo hteli da dobijemo jasnu sliku o tome kako živi i radi naše učitelistvo svih kategorija. Imamo, istina, nešto malo podataka sakupljenih anketom (na pr. o zaduženju učitelistva Dravske banovine), ali to ić isuviše šturo i nedovoljno. у

Da završimo.

Ako nam je stalo da naš bilans, ukoliko se tiče sociologije vaspitanja, u drugoj dvadesetogodišnjici našega samostalnog državno Života u ujedinjenoi otadžbini bude obilniji i pozitivniji, treba da nastojimo da se prvo ispune izvesni preduslovi:

1) da se sociologija uvede u filozofske fakultete naših univerziteta kao samostalna katedra sa vlastitim seminarom, a naročito da