Учитељ

252

naučno utvrđuje ishranjenost školske dece po metodu prof. Pirkea (Pirquet). I hrvatski učitelji uspeli su da Sekcija JUU za Savsku banovinu usvoji njihov radni program kao deo svoga opšteg radnog programa. ;

A na kraju da spomenemo ioš nekoliko radova iz naše opšte pedološke literature koja imaju, bar delom, značaj za sociologiju vaspitania.

To je, pre svega zbornik »Uticai socijalne bede na psiholizički razvoj dece« (Beograd 1931, 6 sveska »Biblioteke Centralnog higijenskog zavoda«) koji ie postao zajedničkim ispitivanjem stručnjaka-psihologa (D-r Branislav Kora ba i Mia Sim A gapOoV). i zavodskih lekara (D-r Dragi ei j-r" NM VJd:O.S a) LC): Ispitivania su vršena u Dečiem domu u Beloj Crkvi i u Domu maloletnika i domu Društva za vaspitanie i zaštitu dece u Beogradu.

Slična ispitivanja izveo ie privatni docent D-r Božo Skefrli sa decom Pomoćne škole u Ljubljani i rezultate izneo u raspravi »Socialno-antropološka študija k vaspitaniu manivrednega otroka« (štampano u »Pedagoškom Zborniku« Slovenske školske Matice!) za 1995).

Inače Slovenci imaju srazmerno najviše pedoloških radova što imaju značaj za sociologiju vaspitanja ti. gde su primenjeni egzaktni sociološki metodi i gde je celokupni način posmatranja sociološki. Da spomenemo samo meka dela ove vrste; Josip Jurančič «iz šole za narod« (1930) ili niegov članak »K poznavanju kmečke mladine« (odlomak iz većeg dela »Kmečko vprašanje in vzgoja« publikovano u »Pedagoškom zborniku« za 1955); Karel TD.Ooberšek »Vpliv socialnih razmer ma razvoj otroka na Prevaliah« (SŠM, Liubliana 1929); Dragotin Cvetko »Socijalna struktura dijakov na mariborski klasični gimnaziji« (»Pedagoški zbornik« SŠM za 1935). 1 u studiđii D-ra Franie Žgeeča »Razvoj otroka v šolski dobi« (Pedagoški zbornik« SŠM za 1996), naročito u prvoj i drugoi glavi, ina mnogo podataka o telesnom razvoju dece dobilenih iednom anketom ondašnjiegz Pedagoškog krožka (sada: Pedagoška centrala) u Mariboru sa nekih 30 škola iz Maribora i okoline.

U deli Dora Josipa „Jura a »Naša ya. Oris vede O vasi« (SŠM, Ljubliana 1935) nađe se takođe poneka misao kojia ima značaja za našu oblast, ali po pravilu više za socijalnu pedagogiku nego za sociologiju vaspitanja. Ni metod D-ra Jeraja nije egzaktno sociološko ispitivanje, potkreplieno ciframa i tačnim statističkim podacima, već više idealno uživljavnie i opis sadanjeg stania u slovenačkom selu, tu i tamo propraćeno autorovim ličnim reminiscenciiama i podacima iz literature, lepe i naučne. Pa i celokupna orijentacija dela ie unekoliko jednostrana. Slično bi se moglo reći i o delu docenta D-ra Stanka Gogale »O pedagoških vrednotah mladinskega gibania« (SŠM, Liubliana 1931) koje ima više opšte teoretski značaj, a ne polazi od originalnog našee omladinskog pokreta. O našem predratnom omladinskom pokretu, a naročito O nekim književnim i nacionalno-revolucionarnim strujama njegovim, ima dosta štampanih radova rasutih po našim dnevnim listovima i

. 10) Kratkoće radi beležimo dalie samo skraćenicom: SŠM — Slovenska šolska Matica.

214 aaa goa klasi