Учитељ

Дор -—_________-____-_-=_-__-_-___.-__-__.________-

Драгољуб Бранковић, Београд

Ш. — Психологија код Срба — Од 1918 до 1958 гол. —

Југословени (Срби, Хрвати и Словенци) савесно говорећи не могу се много похвалити оригиналним радовима на научној психологији: како радовима на гене-

· ралној психологији, тако и у радовима на дечјој и омладинској психологији. Ми овде не убрајамо у оригиналне радове реферате о извесним проблемима, нити пак монографије рађене на основу стране литературе, иако су донекле оригинални; но они су ипак нека врста компилације или прости реферати. Сви ови радови имају чисто информативни карактер: они имају отисак репродуктивности а готово нимало продуктивну ознаку. Сав досадањи рад на психологији може

се окарактерисати као увод за самосталан рад на психолошкој науци.

Према ономе што се пише и ради излази јасно да психологија код

нас није још изишла потпуно испод крова философије: она се још канда посматра као један део философије, јер свако ко је студирао теоријску философију као главни предмет, још увек сматра себе квалификованим да говори стручно и о психологији, и ако се ова млада наука већ три деценије на западу сматра самосталном науком, јер она ради са посебним чињеницама, посебном материјом, с којом не ради философија. Још се, нажалост, сматра психологија за науку која се може измишљати: колико философа, толико — психологија!

Али упркос свему овоме психологија полагано корача и код нас

Југословена ка самосталности.

Појава неколико главних праваца у научној психологији на западу, нарочито у Немачкој где се рељефно искористило неколико праваца, створило је помало код недовољно упућених сумњу да ли је психологија заиста самостална наука; или је пак она део философије. Почело се погрешно говорити чак и о „кризи“ психологије и уопште о њеној проблематичности због тога што постоје разни правци и разна гледишта. Сва та сумњања потребна су за напредак једне науке, јер у томе баш предвиђају се сви начини посматрања и узимају се већи број чињеница и уопште се проширује њена област испитивања. Али с друге стране самим тим окуражени су недовољно стручни да могу с већим правом да расправљају психолошке проблеме. А један наш педагог, окуражен „кризом“ психологије залетео се толико јако у свом делу, да је рекао да психологија стоји онамо где је била за време Аристотела и Платона, јер, вели, није од класичног доба никакав напредак учинила!... Но и

Ин = ир—-ић -

Паша