Учитељ

и _______--__-_____-_______._..___ 165

пуно проблема који нас дубоко интересују и да се права научна психологија не састоји у оним штурим и бескорисним дефиницијама, већ у проналажењу дубљих факата која нам откривају да схватамо наше биће. Уз то и превођење философских дела која имају везе са психолошким „проблемима полагано буде интерес код наше публике за психологију. Поред тога и превођењем великих педагошких дела као што су Џон Дујева „Педагогика и демократија“ у преводу Д. Иконића, „Основи педагогике“ од Хесена у преводу Милића Мајсторовића, Феријерова „Активна школа“ у преводу Илије Опачића, учиниле су узгред да се код нас полагано улази у значај и смисао психологије, бар у учитељском реду, и запажа се да учитељи већ осећају да постоји једна права научна психологија сасвим друкчија од оне коју су учили и која се састојала у штурим дефиницијама.

Савесно служећи научној истини, морам рећи да ми немамо на нашем _ језику ниједну темељну монографију из психологије памћења, мишљења, фантазије, воље, па немамо чак ни превод. Имамо Психологију пажње од Рибоа у преводу Марка Симоновића. Психологију интелигенције имамо нешто од Вићентија Ракића, Борисава Стефановића и Бранислава Крстића. Ова последња двојица вршили су и експериментална испитивања над децом. Али њихове студије о интелигенцији нису темељна као она Мојманова велика студија »иптеШсепх ипа УшШе« или на француском Га пајззапсе де |ипјеПеепсе (Постанак интелигенције) од Сеогрез Воћп, или Га сепезе Аез иизНпек од Р. Пасћећ Заџрјећ (Постанак инстинката), или Глпсопзсјеп! (Несвесно) од Сеогсгез Пуејћацуег5 итд. итд.

Такође немамо ни психологију уметности. Имамо ситних расправица о естетским емоцијама, али оне нису ни дубоко захваћене, нити пак опширне.

Због неразвијености и непродубљености психологије као науке код нас није чудо што на пр. немамо педагогику на бази југословенске душе, него на бази немачке душе. Преврните коју хоћете педагошку расправу, па ћете наћи цитиране највише Немце а онда мало Французе, као да је душа југословенског детета иста што и душа немачког и француског детета. Немамо југословенску дечју психологију. Нико од наших психолога и педагога није стигао да проучи нашу дивну народну књижевност, него уколико је познају, знају је преко студија књижевних историчара који дубоко не залазе у суштину наше традиционалне књижевности. Ми имамо у нашој народној поезији толико материјала да можемо лако да створимо слику типова народне душе; уколико недостају типови треба извршити систематска психолошка испитивања. Писац овог реферата започео је дубоко психолошко изучавање народне поезије, те не говори овде напамет и не наслања се на рад књижевних историчара. Наша права научна психологија има да поникне кроз два посла: кроз изучавање традиционалне књижевности и кроз опширна психолошка испитивања, а на основу ове две врсте испитивања има да се изгради и југословенска педагогика, која сад стварно и не постоји.

Код нас се из научне психологије раде углавном реферати и компилације на основу стране психолошке литературе, као што сам већ рекао, што се све може сматрати као. почетни стадиј за право

|