Учитељ

~ о“

=== 7 7 7

метрија спада у домен примењене психологије или психотехнике, а то значи да има у виду практичне циљеве и да се оснива на принципима и методима т. зв. каузалне или природно-научне психологије за разлику од т. зв. духовно-научне или интенционалне психологије. Из саме дефиниције психометрије јасно следи да у задатак овог чланка не улази приказ целокупног психолошког рада у Југославији. Ко би желео да се упозна с психолошким радом, који овде неће бити споменут, тај има на расположењу за оријентацију ванредно инструктивно делце проф. д-ра С. Матичевића: „Педолошка стремљења и испитивања у Југославији“) У извесној мери делце д-ра С. Матичевића, као и богати информативни материјал који сам добио од д-ра 3. Преграда, послужило је за подлогу овом чланку.

Исто тако није задатак овог чланка да се говори о раду југословенских психолога до Уједињења, ма да је терен за психометрију био припремљен радовима оваквих психолога, као што су д-р Б. Петронијевић, д-р П. Радосављевић и други. Ова је констатација потпуно умесна, тим пре што као на страни, тако и код нас примењена психологија води порекло од физиолошке и експерименталне психологије. -

Психотехника или психологија примењена у практичне сврхе јавља се доста касно. Њено конструисање као посебне научне дисциплине јесте заслуга проф. Харвардског универзитета Х. Минстерберга. Његов практични психотехнички рад пада на године 19101914. Светски рат био је фактор од највећег значења за даљи развој и напредак психотехнике. Тако је било на Западу и у Сев. Америци, али није тако било у југословенским земљама, где је тај рат спречавао или кочио сваки научни рад. Због тога може се тврдити да у Југославији историјат психотехнике, а дакако и њеног саставног дела психометрије, почиње углавном од Уједињења. Изузетак чини психометриски рад који се још пре Светског рата вршио у интересу педагогије. После Уједињења психометриска испитивања служе не само интересима педагогије, већ и интересима биометрије, психохигијене и најужим психотехничким циљевима, наиме професионалној оријентацији и селекцији, а и другим практичним задаћама у области организације рада на научној основи. Чињеница, да се психометриски рад у Југославији већ испочетка обележава многоструким интересима и разним смеровима, не сме нас зачудити: наша културна средишта раније нису била између себе повезана и свако се од њих налазило у нарочитим приликама и потпадало под разне спољашње утицаје. Што се тиче ових последњих не треба мислити да у погледу наше психометрије без резерве важи позната констатација, да је западни део Краљевине био и остаје под претежним утицајем германске науке а да источни део више нагиње француском и руском утицају. Баш у Загребу наилазимо на француски утицај (Н. Рлегоп), а у Београду уз јаку германску инфлацију запажамо утицај америчких и енглеских психолога. У развоју југословенске психотехнике сем утицаја из иноземства одиграли су

1 Види „Учитељ“ год. 1936-37 стр. 161 и даље. Сепаратно у издању Ј. Ј. Џелебџића — Уредник.