Учитељ

флексологија, и психоаналитичка психологија Фројдова, и Адлерова индивидуална психологија, и ејдетичка, и персоналистичка психологија, као и сви други правци, јер сви они употпуњавају човечије биће. Уједињени сви ови различити правци даће целог човека, јер један није довољан да обухвати целог човека.

Фројдову психоанализу пре 8 година развија код нас Никола Поповић, који је целу Фројдову теорију усвојио сем материјалистичко гледиште, које је одбацио. Њу доказује као тачну на штету Адлерове индивидуалне психологије, која међутим више је уважена на Западу од пансексуализма Фројдовог.

Радници на генералној психологији су сем поменутих још и Дане Трбојевић, Филип Медић (Београд) Баја Бајић (Скопље), Иван Коњух (Битољ). Штета што немамо простора да њихове радове размотримо.

На крају морам рећи још и ово нека ми нико не замери ако неко случајно није поменут у овом кратком прегледу, јер у оваком послу могућно је да измакне која и важна ствар.

Максим В. Агапов, Београд

ФР,. — Пспхомешриска исџшивања у Југославији — Од 1918 до 1958 год. —

Не може се говорити о психометриском раду у Југославији а да се претходно не разјасни у којем је смислу реч психометрија употребљена. Наиме, наша психолошка терминологија није израђена, односно није устаљена. Дешава се да се једна те иста реч употребљава у разном смислу. Такав је случај и с психометријом. У иностраној стручној литератури психометријом називају рад на мерењу времена психичких реакција на надражаје које изазива експериментатор. У Југославији иста реч употребљује се у много ширем смислу: под утицајем Централног хигијенског завода реч психометрија добила је своје значење на основи аналогије с биометријом и овом речи означујемо сва испитивања психичких појава, у колико се у њима појављује елеменат „мерења“, другим речима, у колико се ова испитавања вежу за експерименат и за научно-статистичко обрађивање добијених резултата. Схваћена у овом смислу психометрија проучава психичке функције, психичке модалитете и уопште психичке појаве и то не с обзиром на њихов садржај, већ с обзиром на њихове квантитативне особине, рад, динамику и структуру. Према томе психо-