Учитељ

ВН ЕРО (1 Ме – ЛАВЕ ИМ

таван нинлннииеиввиии ин ивице ливене вина 179

професионалну оријентацију у ВгихеПез-и,« 1937 г, па и пре тога 1934 г. Д-р 3. Преград дао је приказе за изложбу „Интернационалног психотехничког конгреса у Прагу , где је иначе и лично узео учешћа у раду. Наводећи податке о пропагандном и популаризаторском раду Д-ра 3. Преграда морамо уочити не само његову ванредну агилност, него и то, да код нас постоји јака потреба да се надлежни фактори заинтересују а да се шири кругови јавности упознају с идејама, методама, успесима и користима психологије примењене у практичне сврхе.

Радом Пеихолошког института и Станице не исцрпљује се сва активност на пољу психологије у Загребу. Раније су споменуте публикације Е. Кучере. Исто тако морају се забележити студије М. Водваршке-Кочонде: „Теоретски резултати испитивања једног теста за интелигенцију“, 1927 г. и „Психолошка анализа попунбеног теста“ 1929 г. Нарочито интересовање за рад у области примењене психологије изазвала је расправа Д-ра Ф. Х. Мандића; „Испитивање интелигенције деце“ (1929). Д-р Ф. Мандић основао је „Шумску школу у Тушканцу (Загреб) и постао њен први директор, па сен у овој школи у сврху проучавања ђака бави психометриским радом. У Загребу су такође објављени чланци Ј. Пресечког: „Систематско упознавање деце по „Психологиском плану посматрања индивидуалних својства нормалне деце основних школа“, 1932 и Д-ра Е. Сладовића: „Саветовање при избору звања“, 1931. Све то скупа узето показује да је Загреб постао јаки центар психометриског рада и да располаже добрим радним снагама, али још нема довољних средстава и могућности да те снаге у пуној мери искористи.

У извесној мери под утицајем Загреба развијала се и у Љубљани и у Марибору акција да се оснују Станице за саветовање при избору звања. У Љубљани су се за то нарочито заложили Д-р К. Озвалд, проф. Љ. Сушник и проф. Н. Цопич. Њиховим настојањима придружила је и своје заузимање ЈЉубљанска комора за трговину, обрт и индустрију. Банска управа Дравске бановине са своје стране вотирала је у ту сврху становиту суму. Али акција, коју је Д-р К.

· (Озвалд започео 11-Х1-1983, тек је сада довела до повољног резул-

тата, наиме Банска управа Дравске бановине управо је сада отворила Станицу у Јубљани.

У Марибору за оснивање станица залажу се „Делавска зборница“ и удружење „Шола и Дом“, али њихово настојање још није уродило плодом. Исто тако је остала без стварног успеха иницијатива Трговинско-индустриске коморе у Новом Саду. Сва су та настојања, иако нису донела конкретних резултата, ипак значајна, јер сведоче да се осетила потреба за психотехничким установама. Може се очекивати да ће кад тад ова потреба бити задовољена. Има и других иницијатива да+се оснују психотехничке институције, али о њима још није дошло време да се говори.

Чак и у мањим варошима државе видимо да се психометриски рад негује и развија и то захваљујући одушевљењу и енергији појединаца који налазе подршку у основним и средњим школама, школским поликлиникама и хигијенским заводима. Тако је било у Вршцу, Госпићу, Крагујевцу и Нишу, тако је сад и на другим местима. У Госпићу директор учитељске школе И. Опачић превео је књигу Е.

12"