Учитељ

Клапареда „Избор звања, његови проблеми и методи, Београд, 1929 и објавио чланак „Избор звања, његово морално, социјално и економско значење“, 1931 г. У Крагујевцу проф. В. Пејхељ бави се углавном педолошким радом, те је објавио више публикација, примера и илустрације ради вреди споменути „Прилог за психологију испита“. У Земуну В. Рамадановић је издањем „Психогностичких метода у давању савета“ Д-ра Стејскала учинио крупну услугу делу психометриског испитивања основаца и душевно заостале деце. Још је значајнија његова акција која се спроводила преко часописа „Гласа недужних“. Овај часопис објављује многе написе било оригиналне било преведене у којим се третирају питања психометрије. Познато ми је такође да су се бавили психометриским испитивањима: у Новом Саду и Београду Д-р Б. Штумпф у Земуну и Београду В. Марковић, у Сарајеву В. Пелипец, у Нишу и Добричком срезу Д-р В. Мајер. Овим набрајањем далеко није исцрпљена листа радника на пољу психометрије. Психотехници и психометрији повремено поклањају пажњу и дневни листови и периодичка издања, која иначе немају задаће да је пропагирају и популаришу. (О психотехници се писало у Народној одбрани, Полицији, Ратнику итд.

Нема сумње да се из године у годину повећава интерес према примењеној психологији „повећава се број установа и радних снага. Али је између установа веза слаба или не постоји, према томе и сарадња није спроведена. Међутим животне потребе изискују да контакт и барем координација рада буду остварени у што краћем времену. Можда ће то постигнути интерминистеријална комиси ја при Ц. Х. 3. која је недавно основана и „која ће имати задатак да... испита могућности и начине, као и методу целисходног испитивања народног како телесног тако и душевног бића, обраћајући нарочиту пажњу на расне одлике и способности и проучавајући све факторе, који... утичу повољно или неповољно на национални живи организам, предлажући све законске мере којим би се народни живот унапредио и превентивно утицало на сузбијање штетних утицаја, као и одстрањење патолошких појава народног бића“. Комисијом ће руководити начелник санитетског одељења М. С. П.и Н. 3. Д-р С. Иванић. У комисију улазе као чланови претставници Министарства Војске, Просвете, Унутрашњих дела, Социјалне Политике и Нар. здравља, Физичког васпитања, директор Ц. Х. 3. и друга лица. Од психолога су ушли у Комисију Д-р Б. Крстић, као претставник Мин. Пр. и М. Агапов од Ц. Х. 3. Нема сумње да ће ова комисија знатно допринети развоју психометрије, јер мора не само мобилисати стручне _ радне снаге и координирати њихов рад већ и у сваком погледу омогућити психометриска испитивања.

»

Мој приказ психометриских испитивања од Уједињења до данас носи чисто информативни карактер, ја их приказујем гледајући их, тако рећи, споља. Није мој задатак да оцењујем њихову научну вредност и значење. Изневши преглед установа, радника и других личности којима на срцу лежи психотехника, навео сам такође у главним потезима шта је урађено и шта је од тога нашло

израз у публикацијама. Сад би било умесно дати резиме, али то није

.