Учитељ

ни лако ни згодно када говоримо о ствари Koja je in stati nascendi. Зато дајем резиме у границама спољашњих констатација.

Код нас се много енергије троши да се савлада инертност друштва и надлежних фактора. Нема довољног броја установа. Осећа се недостатак средстава. Кооперација између радника скоро не постоји. Наш допринос у ризницу науке још није велик. Али је интересовање за примењену психологију пробуђено, њена је потреба уочена. Радници, без обзира на препреке и потешкоће, показују много смисла за свој посао и пуни су одушевљења за своју науку. А то много значи. Перспективе још нису ружичасте али је извесни оптимизам потпуно оправдан. Како сва примењена психологија, тако и њен битни део — психометрија имају у Југославији довољна услова за развој и за то да корисно послуже држави, народу а и самим себи као научним дисциплинама.

Д-р Душан Недељковић, Скопље

,/, — Развој наше ешноџсихолоије за Џоследње две деценије (1918—1958)

Година 1918 је крупни датум широког и дубоког заснивања етнопсихологије Јужних Словена, отсудни датум објаве великог Цвијићевог дела Га Ретшпзше Вакатдие (Рап, 1918). Њиме је те године оштри проматрач дао исцрпну и дефинитивну синтезу "тридесетогодишњег рада свог и своје школе на познавању етнопсихолошких појава и типова јужнословенске народне масе. И, увориште толиких научних напора, ово дело је постало полазиште свега · доцнијега рада. Њега усвајају за основу својих истраживања и схватања не само сви доцнији етнопсихолози већ и карактеролози, који својим методама знатно отступају од стриктне научне етнопсихологије. М сав доцнији научни рад јесте допуњавање, прецизирање и делимично исправљање оних етнопсихолошких констатација које је Цвијић у овоме делу систематски обрадио и које су уосталом, захваљујући српском преводу овога дела,ј) толико прешле у наш културни живот да се више не осећају ни колико ваздух који се дише (врло

1) Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље, књ. [, с француског Боривоје Дробњаковић, Београд, 1922. књ. 1: Психичке особине Јужних Словена, Београд, 1931.