Учитељ

што су Тодора Ђорђевића Кратово (1931), Светозара Раичевића Андријевица (1931), Десанке Урошевић Бијељина (1931), — у Гласнику Скопског научног друштва студије као што су д-р Миленка Филиповића Тајни језици у Велесу (књ. ХГ) и Метални вотиви код православних Срба (књ. ХУ— ХМ), д-р Атанасија Урошевића Јањево (књ. ХТУ) и Остаци ропства међу Черкезима на Косову (књ. хУ—=ХМ ђ.

Овде наводимо само радове Цвијићеве школе који се изве-, сним својим одељцима односе. на народни психолошки живот и који са нарочитом снагом употпуњују Цвијићев етнопсихолошки научни систем. Али и наведени писци чине то са више или мање пажње и опширности. Пуну пажњу етнопсихолошким појавама и карактеристикама посвећују и иначе у другим својим радовима д-р Петар С. Јовановић, д-р Војислав С. Радовановић, д-р Боривоје Дробњаковић, д-р Миленко С. Филиповић, д-р Атанасије Урошевић, Андрија Јовићевић и Мих. Ј. Миладиновић.

Али изузетну пажњу етнопсихолошким појавама посвећује д-р Војислав С. Радовановић, коме као да је немогуће а да, испитујући народни живот, не зађе иза географских, антропогеографских и етнолошких услова у етнопсихолошки моменат догађања. У томе смислу су драгоцени прилози и етнопсихолошкој науци његове студије Култ простонародних црквених ктитора у Јужној Србији,/5) Народна предања о убијању старих људи и велика монографија Народна ношња у Маријову.'') У овој последњој својој студији Радовановић је знао да разгрне безмерно сложени материјал веровања која диктују и тумаче бескрајно разнолике симболичке компоненте народне ношње и покаже иза сваког детаља један детаљ примитивног менталитета.

Знаменито је такође Радовановићево дело Маријовци у песми, причи и шали — Неколико прегршти из ризнице духовног блага Јужносрбијанаца:“) што пружа на један изванредно зналачки и систематски начин материјал маријовског духовног живота који одлично доказује и илуструје Цвијићеву психолошку одредбу маријовског становништва да је оно „по психичким особинама засебна оаза у Македонији: отворено, досетљиво, отресито“.

Врло занимљив етнопсихолошки податак објављује Радовановић у своме чланку Свети Милош Обилић — Јужносрбијански култ народног хероја'“) о народном канонизовању Обилића и његовом живопису у Кучевишком Св. Спасу Скопске Црне Горе. Не мање занимљивим и важним подацима обилује и његова студија Народно опхођење према старинама у Јужној Србији, '%) пружајући нам специјалну једну реакцију читаве једне етнопсихолошке варијанте динарског типа.

У најтешњој вези са психолошким истраживањима Цвијићеве антропогеографске школе излази под зналачким уредништвом д-р

5) Гласник Скопског научног друштва, књ. ЈИ.

6) бата. књ. МИ—УМУШ.

1) тла. књ. ХМ.

1) Зборник за етнографију и фолклор Скопског научног друштва, 1931, књ. |, стр. 65—231.

9) Живот и рад, Београд, 1929.

2) Јужни преглед, Скопље, 1928.