Учитељ

ко они 3 > ФР 77“

ва

Као изразит у духу једног низа расправа д-р Илића наводимо рад „Рад Св. Саве на народном просвећивању у коме се религиозна настава и васпитање одређује конкретно као народно православно педагошко настојање.

Д-р Јустин Поповић у студији „Религија и философија Достојевског“ третира проблем зла. Достојевски је дао једну демонологију, и његово дело је нужно за право и православно поимање света. Између човека-бога и Богочовека се развија мучна драма земаљских судбина. Кроз своје мање радове д-р Поповић гледа на земљу као на „острво“ или „воденицу смрти“. Земља је у процесу греха. Огреховљење живота нарочито је уочљиво на Западу који се одвојио од својих духовних основа.

У новије време д-р Поповић се посветио догматским студијама најширег обима. Његова „Догматика“, од које су објављени први и други део, одликује се живим стилом, лепим избором места из светих отаца и црквене поезије, док јој се структурална особина огледа у великом интересу за христолошке проблеме.

Д-р Атанасије Поповић у делу „Религија и морал“ критикује учења о аутономији морала стојећи на становишту хришћанском, по коме је морал хетерономан, тј. безусловно везан са светом који открива религија. У својим чланцима оспорава тезе философског морала и указује на хришћански као најузвишенији.

Својим новим делом „О природном моралном закону“ који се још штампа док смо у послу око овог прегледа, д-р Поповић одређује границе и суштину природног морала, тако да би ова два дела сачињавала целину.

Д-р Владан Максимовић даје систем моралне философије „Венац живота“ који је добрим делом захватио у проблеме религиозне философије. Прави и непосредни пут Богопознања је акт мистичне екстазе. Тада је човек у непосредном односу са Богом. Мистика екстазе је први и главни извор религије. Према на тај начин виђеном Богу, човек може да заузме став тј. може да га се одрекне или да га прими. То је највиша слобода. Исто тако је човек слободан и према свету тј. може да га прими или одбаци. Примањем Бога и света остварује се прави, религиозно-морални живот у чијој је суштини „Богосиновље расположење“. Изван тога је зло. | Д-р Милош Ђурић у чланцима и огледима који су растурени по нашим часописима открива смисао народних митологема. Заступа једну панхуманистичку етику, којој налази пак основе у нашој народној култури. Он даје једну религиозно-паганску интерпретацију стихијског живота космоса и долази до пантеизма своје врсте. У својим историософским погледима претставља се као славенофил.

Међутим тај начин мишљења он врло рано напушта и прелази са „проблема философије историје“ на проблеме „Историје философије“. Д-р Ксенија Атанасијевић кроз своје многе радове штампане посебно или у часописима и кроз предавања којима је, што треба подвући, учинила највише за популаризацију философске и донекле религиозне мисли — додирује религиозно философске проблеме. Она са изузетним разумевањем третира учења о мистеријама нарочито хришћанским, и с друге стране са особитим интересом изгра-