Учитељ

а

У наредној двадесетогодишњици биће можда социолошке књижевности сразмерно мање ако се буде рачунало да ни социологију није могуће успешно неговати тако узгред, већ да захтева активни труд целога човека и да претпоставља пре свега сасвим темељно философско образовање, као и што подробније знање садашње и историјске реалности, и још посебан дар видети социолошке везе, где су и какве су, тако да писац не подлеже одвише лако искушењу: објашњавати социолошке појаве самовољним спекулативним конструкцијама.

Д-р Јован Ђорђевић, Београд ИП. — Социолоја код Срба од 1978—19358 годиле

Социологија је релативно нова и млада наука. Она се поставља и образује код цивилизованих народа европског Запада током друге половине 19 века у вези са променама у структури друштва под дејством капитализма и под утицајем позитивног и објективног метода истраживања у природним наукама. Социологија тражи, дакле, нарочиту „климу“ да би се појавила и развила: стање оштрих и пуних идеолошких и философских распри око основних научних проблема и метода и околности дубоких друштвених и економских промена и преображаја. Србија је у другој половини 19 века била сва усредсређена на националне борбе за изградњу једне самосталне државе и на уставне борбе ради остварења једног слободног и демократског поретка. Захваћена и исцрпљена овим борбама, налазећи се уопште на једном нижем степену друштвеног и економског развоја, она није могла да у културном погледу иде у корак са народима Запада и да развија своју културу у дубину; њена културна делатност се састојала неизбежно на културним напорима у ширину у смислу распростирања писмености и просвећивања ширих народних слојева и одржавања националне свести. Отуда, уколико је позитивни научни дух продирао, то је било или кроз главе више или мање усамљених појединаца или преко појединих грана природних наука. Карактеристично је за овај период развоја српског друштва и културе интересовање за једну стару нашу установу, задругу, КОЈОЈ су посвећене многобројне студије. Сав овај теориски напор на испитивању задруге, који снажно започиње одлични српски правни историчар и правни етнолог, Валтазар Богишић и у тој ли-

107