Учитељ

289

приказу стварног стања дечје заштите, које највећим делом претставља резултат мање или веће делатности на томе пољу у току прошлих двадесет година.

Пренатална заштита. Права дечја заштита има да отпочне од самог почетка мајчине трудноће. У пренаталној заштити морају се предузети све мере, да се роди здраво и за живот способно дете, а будућа мајка мора се оспособити и духовно и материјално за своју највишу дужност, дужност давања новог живота!

У Југославији се на пољу пренаталне заштите деце није ништа озбиљније урадило.

Ми припремамо нашу женску децу за све позиве у животу, само их не спремамо за најделикатнији позив — за материнство. Подићи здраве и способне генерације будућих свесних мајки, значи решити 30% од проблема пренаталне заштите деце, којој се код нас и онако не посвећује пажња. Кад ово тврдимо, ми не губимо из вида и економски моменат, о коме смо у стотину прилика нагласили, да је сва стручна пропаганда и сва етичка припрема за пренаталну заштиту недовољна, често и илузорна, без координације на економској заштити.

Пренатална заштита треба да се првенствено врши кроз алиментациону, здравствену и вакциналну заштиту и профилаксу жена. у гравидном стању, и кроз обезбеђење потребног животног минимума свима будућим мајкама. Међутим, место мреже од хиљаде предбрачних саветовалишта, хиљаде саветовалишта за трудне жене, диспансера за лечење трудница од сифилиса, туберкулозе, алкохолизма и т. д., ми смо од 1918—1938 године створили свега 25 саветовалишта за трудне жене: 8 саветовалишта у Вардарској бановини, 4 у Дравској, по 3 у Савској и Дунавској, по 2 у Приморској и Дринској, по 1! саветовалиште у Врбаској, Зетској и Управи града Београда, а ни једно у Моравској бановини! У ствари апсолутна већина ових саветовалишта постоје само на хартији, управо далеко су од сваког планског замаха и истинског рада. У току једне године (1936) кроз сва та државна, самоуправна или приватна саветовалишта прошло је свега 1398 трудних жена од 435.616, колико се у тој години укупно породило жена у Југославији: види табелу.

Дакле, у проучаваном раздобљу од пет година (1932—1936 год.) нашао сам, да је кроз сва саветовалишта за трудне жене прошло свега 5405 трудница, што стварно претставља једну жалосно безначајну цифру према укупном броју од 2,274.809 здравствено или социјално угрожених трудних жена! То је био више један експерименат него стварно здравствено старање, нормирано позитивним одредбама важећег законодавства!...

(О социјалној заштити угрожених трудница, нарочито запослених у привреди и пољопривреди, не може се код нас ни говорити. Место да оне добијају бесплатно јачу храну, место да им се што више смање часови дневног рада и да им се изгубљена разлика надница исплаћује у виду сталне новчане помоћи итд. ми смо донели само неколико уствари мртвих прописа у Закону о заштити радника, који су постали фосили нашем такозваном социјалном законодавству!...

Учитељ 19