Учитељ

291

на порођају код нас опет расте, што је у директној супротности са културним прогресом. У 1985 год. порастао је за преко 8% према 1933 години. Од 33.920 умрлих жена од 17—61 године старости (у 1934 год.), рачуна се да су биле биолошки способне за материнство (ва рађање) 23.530 жена, које су биле старе од 17 до 49 године живота. Од тих жена на порођају је умрло 2.208, односно 9,38 %. Некада у малој Србији, од 1000 умрлих жена од 17 до 49 година живота, умирало је на порођају 70 жена; данас у великој Југославији, у деценији хигијенске културе, тај се број попео на 94 жене од 1000 умрлих жена. По појединим бановинама он је још мрачнији и пење се до 230 жена на 1000 умрлих жена (у Врбаској). По бановинама проценат умирања наших жена на порођају у 1934 години износио је:

броју 17—49 год. стар.

1 Дравска 1.320 79 59,8 Дринска 2.100 423 156,8 Дунавска 4.000 203 50,7 Моравска 2.830 200 70,7 Приморска 1.534 175 1142 Савска 4.380 190 43,4 Вардарска 2,850 284 99,6 Врбаска 1.821 419 2300 Зетска 1.605 221 132,7 Београд 490 14 | 30,4 Укупно: 23.530 |

2.208 | 938 |

Ел

Нарочито страдају жене у местима где нема ни здравствених установа, ни лекара, ни бабица. У појединим крајевима Јужне Србије, Босне и Херцеговине тај се број пење и на преко 30% умрлих на порођају од свих умрлих жена и често долази на прво место узрока смрти.

По теориском становишту проф. Др. Алојзија Залокара, просечно би морали имати по једну квалификовану бабицу на највише 30 порођаја. Ми, међутим, према анкетама, које сам у току последње две године извршио у име Уније за заштиту деце, имамо једну бабицу на 51 порођај у Дравској бановини, на 80 порођаја у Савској, на 226 порођаја у Приморској, на 495 порођаја у Зетској, на 668 порођаја у Вардарској, на 1.474 порођаја у Врбаској бановини итд. итд.

Кретање броја бабица, наталитета и броја становника по бановинама (1936/37 год.) илуструје се из ових најновијих података“ моје анкете:

= Допуњених подацима Државне статистике.

19"