Учитељ

Смртност одојчади и мале деце | Н_______________-_-__-____________

Смртност мале деце (од 2—5 година)

Смртност одојчади:

(годишњи просек за проучавано разава добље 1932—1936 год. закључно)

на 1000 жи- | на 1000 умр-|| па 1900 деце истог доба стар. ворођених |лих уопште мушке | женске 53 Рани вн аи ај |Алан о и та ГЕНИ ЕНИ Норвешка 40,0 54,8 Швајцарска 47,8 66,2 4Л 41 Енглеска 60,8 79,6 75 61 | Данска 68,5 1122 4,2 3,5 Немачка 70,1 1073 49 43 Француска 715 73,6 7,0 6,4 Југославија 147,8 265,7 24,0 23,

инат ит нннисниииои

Социјална беда, низак економски, хигијенски и културни ниво живота нашег народа, нарочито села, осуство сваке социјалне заштите деце и недовољан капацитет здравственог стварања за исту, манифестовали су се у превисоком дечјем морталитету који је виши од 150—370% од дечјег морталитета западних и северних народа Европе!

Док је међународна конференција научника и експерата за заштиту првог детињства, одржана на иницијативу Друштва народа, прокламовала, да се нормална смртност одојчади може кретати до 50%/оо, дотле је морталитет наше одојчади по бановинама износио често и преко 180%оо, а по појединим срезовима просечно и преко 9819, да би се код многих сеоских општина попео и до катастрофално високог процента као на пр. у анкетираним општинама (19361937): Јакшићкој (срез Слав. Пожега) на 34090; Г остиварској (срез Мркоњић град) 368%/о; Доњокраваричкој (срез Драгачевски) 3809 ог Раштанској (срез Велешки) 40990; Рождагињској (срез Сјенички) 42290; Плеханској (срез Дервентски) 4459 „; Доњо-Дубравској (срез Прелог) 45490; Јадранској Сухачи (Бос. Новски) 4829 о; Грачаничкој (Грачанички) 509%/ о; Вјеначкој (Јајачки) 547%,; Забрдској (Которварошки) 560%о; Добро-Долској (Нишавски) на 579 умрлих одојчади од хиљаде живорођених итд. итд. |

Што је дечја смртност овако велика у Југославији и на Балкану уопште, објашњава се на првом месту катастрофално високим морталитетом сеоске дееце. Док се смртност градске деце креће од 40 до 250 просечно на хиљаду живорођених, дотле се тај број код сеоске деце катастрофално пење на 22000, 2400 ,, па чак и преко 560%/оо. Проучавајући у име Уније за заштиту деце кретање морталитета сеоске деце (по срезовима) у Југославији и на Балкану, утврдио сам да висина дечје смртности зависи првенствено од социјалноекономских, хигијенских и опште културних прилика сеоских агломерација, хигијенских и опште културних прилика сеоских агломе-