Учитељ

|“

907 кетрваенинеиреен арене ари наниир ан прнленеииевтии и тенис] АДМИНИСТРАТИВНА ХРОНИКА

ДОДЕЉИВАЊЕ ВАН МЕСТА СЛУЖБОВАЊА

Новија административна пракса установила је акт додељивања (упућивања на рад) као варијанту премештаја. Са гледишта законодавства и науке административног права, премештај значи промену фактичког и правног домицила. Ова два реквизита у ствари су обележја којима се премештај дефинише као појам правног акта.

Промена правног домицила између осталог утиче на материјални статус државног службеника. Лични додатак на скупоћу може бити увећан или смањен с обзиром на месни разред скупоће у који премештени. долази. Значајно је, да правни домицил служи као основа по којој се регулише чланство (грађанство) државног службеника према једној политичкој општини. По закону о општинама (5 16) државни службеници као и јавни самоуправни службеници сматрају се ад ћос као чланови оне општине у којој је њихово стално боравиште. По извршеном премештају службеник аутоматски следује у чланство општине на чијој је територији његово службено место.

Код додељивања, које се доноси ради изузетне и пролазне потребе, постоји једино промена фактичког домицила. Оно не повлачи оне реперкусије које се имплицитно јављају код премештаја, следствено код промене правног домицила.

Додељивање наставника нродних школа у установе које таксативно набраја пропис става 1 5 38 Финансиског закона за 1938-39 год. везано је за услов да се наставник може доделити само у месту свога службовања. Овај је услов категоричан и нема изузетака осим ако је упућивање у иностранство. Као место службовања, по стилизацији Уредбе о накнади путних и селидбених трошкова, сматра се грађевински реон места у коме је службеник постављен. У местима (члан 2 Уредбе) која имају градски ужи и ванградски шири грађевински реон, за оцену истакнутог питања узима се увек градски ужи грађевински реон. Спорне случајеве о границама реона решава Министар грађевина.

Додељивање као дискреционарни акт спада у домен слободне оцене надлежне просветне власти. и противу истог нема места правном леку. Но настаје питање: какве правне консеквенце могу настати у случају додељивања ван места службовања» Да ли заинтересовани службеник (наставник народне школе) поред жалбе има права на накнаду и каквург Сем дневнице и подвозних трошкова учињених приликом путовања може ли тражити накнаду за ванредне издатке које је морао учинити са доласком у ново место» На ово питање дајемо потврдан одговор. Најпре може тражити поништај неправилне одлуке. Индиферентна је ствар по исход жалбе ко је донео такву одлуку. Као незаконита одлука се мора поништити. У оквиру овог питања накнада имовинске штете проузроковане неоснованом одлуком долази У први ред. Наше чиновничко законодавство усвојило је систем коегзистенпије одговорности. За штету одговара службеник и држава. Оштећеном лицу није потребно одобрење од претпостављене власти за подизање ове тужбе.

Тужба се подиже код надлежног суда по месту где је штета причињена и мора бити управљена противу извршиоца и државе. Ако. тужба није одмах обухватила и државу, њена одговорност престаје.

Право на тужбу застарева за девет месеци од дана када је штета причињена односно од дана када је оштећени за њу сазнао. Али и у овом случају крајњи рок за подизање тужбе не може бити већи од једне године од настале штете. Горњи рок рачуна се од дана извршности судске одлуке по покренутом питању кривичне одговорности ако је противу извршиоца вођена кривична истрага (5 78 Закона о чиновницима).

За остварење материјалне компензације није потребно, не условљава се виност, односно, субјективна кривња извршиоца — државног службеника. Не. Код овог проблема законодавац је истакао концепцију објективне одговорности. Довољно је да је акт, који сачињава петитум спора, противправан па да заинтересовани тражи накнаду. Но ако би се констатовало да је У делатности службениковој било директне намере за реализацију против-

20%