Учитељ

Антоније А. Скала, Београд

Васшшање и зашшиша недовољно развијене пи дефекшне деце у Краљевинп Југославији 'од 1918 до 1958 године.

Васпитање недовољно развијене и дефектне деце у Краљевини Југославији није новина; много раније него што се Законом о нар. школама (1929) прописало васпи“ тање недовољно развијене и дефектне деце, основане су разне врсте установа за васпитање и заштиту слепе, глувонеме, душевно заостале, напуштене и морално дефектне деце. Вишегодишње искуство показало је, да се могу и недовољно развијена и дефектна деца, према својим способностима, а нарочитим стручним васпитањем, оспособити за активне чланове друштвене, народне и државне заједнице. И баш у томе да се и ова деца према својим способностима спремају за активне, моралне и одане чланове друштвене и народне заједнице, јесте задатак васпитања и заштите дефектне деце.

Показани успеси довели су до уверења да на питање заштите и васпитања дефектне деце не треба више гледати са гледишта милосрђа, него да је милосрђу место само у оним случајевима кад су васпитна и заштитна средства безуспешна. У свима другим случајевима, пак, потребно је да поред државне и самоуправних власти, и приватна иницијатива ради на томе да се и овој деци даје подесно образовање, како би и она могла самостално да зарађују свој хлеб и тиме растерете како појединца тако и буџете самоуправних тела и државе, који још увек издржавају на хиљаде за самосталан живот неоспособљених дефектних људи, жена и деце.

Иако су поједине установе за недовољно развијену и дефектну децу постајале у нашој држави пре доношења Закона о народним школама од 1929 године, чак и пре школске 1918/19 године, то јест · пре Уједињења, ипак Закон о народним школама са својим савременим прописима омогућава васпитање сваког детета и даје начелна упутства о организовању и раду установа за дефектну децу.

У смислу прописа 5 2 Закона о народним школама свако се дете васпитава према својим способностима било у редовној народној школи било у нарочитим васпитним установама. Из овога произилази да основно школовање није обавезно само за нормално развијену децу, него и за недовољно развијену и напуштену или морално угрожену децу. У вези са овом законском одредбом прописано је у 55 14, 15 и 58 Закона о народним школама да се за децу

га. панда не адифу ве == 3