Учитељ

360 неверна еааинавиеранетнниесвиеЕ пеерна реенаРеЕН ПЕЕвИ

Према овоме у целој земљи је ученик учит. школе сваки 4359 становник. Или по бановинама: у подручју Управе гр. Београда је ученик учит. школе сваки 914 становник, у Моравској бановини 8227, у Дринској 4336, у Савској 4468, у Зетској 5506, у Приморској 5701, у Вардарској 5791, у Врбаској 7565.

Кретање буџета учитељских школа најбоље илуструје колебање развоја истих, јер је и он пун колебљивости. Најмањи је био 1919/20 год. (3.730.234), највећи 1931/82 год. (32.972.174 дин.), док је у год. 1937/38 износио буџет учит. школе 19.511.848 динара. Данас држава троши

на 1 учитељску школу 609.745 дин. на 1 одељење #74.212 на 1 ученика 6207,

У сравњењу државних издатака на средње школе долазимо до чињенице да један ученик учит. школе кошта државу шест пута више него један ученик гимназије. Разлог овој разлици је релативно знатно већи број наставника у учитељским школама него у гимназијама. Тако у учит. школама долази на једнога наставника 7 ученика, а у гимназијама 24.

Од Уједињења подигнуто је свега пет нових школских зграда за учитељске школе, и то по једна у: Београду, у Дунавској, у Врбаској, у Дринској и у Приморској бановини.

Изједначење законодавства у погледу организације учитељских школа претстављало је озбиљан посао. У разним покрајинама били су и школски закони различити, из чега је потицала и разлика у наставним плановима и програмима. Исто тако ни услови за пријем ученика у учитељске школе нису били свуда исти: негде се тражило да ученици сврше четири разреда ниже гимназије и положе пријемни испит, негде су се могли уписивати ученици, који су свршили четири разреда грађанское школе или више народне школе, а негде је било довољно ако ученик сврши само основну школу и положи пријемни испит. Учење је свуда трајало четири године.

Требало је законодавним путем учинити крај овој разноликости, што није било лако и нарочито не брзо. Прво се приступило изједначењу наставних планова за сва четири разреда, који је био обавезан за све учитељске школе. Овај наставни план замењен је 1931 год. новим наставним планом и програмом. Потпуно изједначење рада у учитељским школама изведено је 1929 год. Тада је донесен нов Закон о учитељским школама, који означава несумњив напредак. Њиме се уводи петогодишње школовање у учитељским школама. Излишно је напомињати да је овим загарантована солиднија спрема, нарочито педагошка, будућих васпитача. Сем тога врши се при упису ученика у [1 р. одабирање, тј. првенствено се примају одлични и врло добри ученици, ма да се по Закону могу примити и добри, ако се првих не јави довољан број. За упис у учитељску школу потребна су најмање четири разреда гимназије и положени нижи течајни испит. Овим Законом о учитељским школама био је дозвољен упис у учит. школе и свршеним ученицима грађанске школе, пошто положе посебан пријемни испит. Финансиским законом од 1982/83 год. онемогућен је овима упис у учит. школе, а Фин. законом за 1938/39 год. повраћено им је право уписа.

не,"

иако ја. +