Учитељ

Трећи отсек по садашњој Уредби — Отсек за наставнике школа за дефектну децу — није још остварен ни у Београду ни у Загребу. Али ће и он почети ускоро рад, чим се буде завршио досадашњи двогодишњи стаж учитеља за спремање наставника за дефектну децу, када ће се и за тај отсек, као и за прва два отсека, јавити довољан број кандидата из редова учитеља и учитељица народних школа широм целе земље.

Џ Оснивање школе

Виша педагошка школа основана је 30 августа 1920 године узакоњеном Уредбом о Вишој педагошкој школи. Међутим, још пре те Уредбе загребачка Виша педагошка школа била је основана одлуком Повјереништва за просвјету и вјере у Хрватској и Славонији (бр. 41846 од 15-1Х-1919), те је, као таква, била прилагођена узакоњеној Уредби о Вишој педагошкој школи од 1920 године.

Мисао о оснивању једне такве више наставничке и педагошке школе код нас јавила се као непосредна последица поратних општих и школских прилика и потреба. Главни разлог за њено оснивање у нашој земљи био је у потреби: да се путем вишега стручнога и научнога образовања учитеља и учитељица народних школа и њиховога педагошко-методскога продубљивања и усавршавања спреми што бољи кадар наставника грађанских школа, као и наставника учитељских школа и школских надзорника (чл. 1 У редбе о Вишој педагошкој школи од 1920).

При оснивању те школе код нас послужиле су углавном као образац такве и сличне школе на страни. Такве су школе: Педагогиуми у Мађарској, Педагошке академије у Немачкој, Педагошки институти у Женеви и Бечу, Педагошке и сличне наставничке школе у Белгији, Чехословачкој, Италији, Америци. Нарочито су узете за образац школе у Француској типа Есоје погтаје зирепешге у Фонтена-у и Ст. Клуд-у, јер су својим уређењем најбоље одговарале нашим школским и државним потребама за што квалификованијим наставничким кадром у грађанским и учитељским школама и надзорничким кадром у просветној служби. Виша педагошка школа је ипак имала сасвим самосталан карактер. Она је постала и развијала се као чисто наша школска установа са изразитим државно-националним задацима и циљевима према потребама садашњице нашега живота.

У току рада школе, од њенога оснивања (1920) па све до краја 1936, дошле су као плод предлога, настојања и сугестија колегијума школе у Београду и Загребу — место предлаганога Закона о дубљој реформи и реорганизацији Више педагошке школе —- извесне одредбе у Фин. законима које су регулисавале питања школе и њених слушалаца. Тако је чл. 96 Фин. закона за 1926/27 трогодишње учење у Вишој педагошкој школи (за наставнике учитељских школа и школске надзорнике) повишено у четворогодишње (виши течај). А већ следећим Фин. законом (за 1927/28) имало се, у члану 137, приступити укидању вишега течаја и школа свести само на нижи течај, с тим да се слушаоци имају издржавати о свом трошку за време учења у школи.