Учитељ

366 а ВВ ЕНЕН ДЕ РА АИ ВЕРЕ РЕН АВА ЕНЕЛ

задацима и потребама садашњице. Нарочито су та настојања вршена с обзиром на Закон о грађанским школама од 1931, као и на неизбежну потребу дубље реформе грађанских школа према привредним типовима и школскога надзора у народним школама. Како по новом Закону о грађанским школама (1931) наставнике за те школе даје само Виша педагошка школа, то је готово на свима седницама наставничкога већа Више педагошке школе

последњих година главни предмет већања био преуређивање школе:

и прилагођавање целокупне њене наставе ново-насталим школскодржавним приликама и потребама, као и према захтевима савремене педагогије и науке. Уз то, у смислу те потребе за реформом школе и њене наставе, Виша педагошка школа је и у својим претставкама и у свом годишњем извештају на крају школске 1938 истакла потребу, да се двогодишње учење у школи подигне на три године и да се школи да што практичнији карактер.

Виша педагошка школа је тај свој предлог заснивала на чињеници, што би трогодишња настава најбоље одговарала потребама свих типова грађанских школа: трговинског, занатско-индустријског и пољопривредног. Јер би се тако добило времена да се слушаоци у тако прилагођеној настави животним потребама што боље и потпуније спреме у практичном примењивању теоријскога знања из појединих научних дисциплина и да што боље одговоре свима потребама практичнога живота у областима земљорадње, трговине, занатства и индустрије.

Исто тако Наставничко веће је на многим својим седницама расправљало разна школска и педагошка питања која су у вези са актуелним потребама за заснивањем засебнога надзорничкога отсека у Вишој педагошкој школи, а с тим у вези са проширењем и продубљивањем наставе у предметима основне наставе, Претставку о потреби заснивања надзорничкога отсека упутили су Министарству просвете заједнички ректори београдске и загребачке Више педагошке школе. Тај њихов заједнички предлог заснивао се како на самој старој узакоњеној Уредби о Вишој педагошкој школи, тако и на стварним савременим потребама основне наставе и народнога просвећивања, односно рационалне организације инструктивнога школскога надзора.

Неоспорно је да наша народна школа, и поред добрих радника — учитеља и учитељица, без стручнога педагошко-методског надзора и без солидно научно оквалификованих надзорника не може потпуно одговорити свом високом задатку и интересима ошштега народнога просвећивања и уздизања. Потребно је овде нагласити чињеницу: да је питање стручнога школскога надзора често пута претресано у нашим просветним и школским круговима, часописима и листовима. А било је и других предлога и сугестија, изнетих у вези са потребном реформом школскога надзора.

Отуда се, дакле, као прва и најважнија потреба за успешан рад Више педагошке школе, јавила потреба једне шире допуне и измене саме старе Уредбе о Вишој педагошкој школи, Јер је та Уредба из 1920 године садржавала доста празнина које у доба заснивања школе нису могле бити предвиђене. Уз то и сам живот, као и сам развитак науке и педагогије није стајао, већ је непрестано

Е 4