Учитељ

сано је у току школовања или удаљено из школе због неуспеха на испитима 164 (м. 114, ж. 50), а дипломирало 478 (м. 332, ж. 146), а има да заврши школовање у школској 1938/89—39 40 години још 112 (м. 37, ж. 75) у отсеку за грађанске школе, а у отсеку за школске надзорнике било је исписано или удаљено због неуспеха 17 (м. 17), дипломирало 25 из првога кола надзорничког отсека), а има да заврши у школској 1938/39—89 40 години још 31 (м. 28, ж. 3). 5

Свега је, дакле, дипломирало нижи течај школе 503 (м. 356, ж. 146). Сви се они налазе у просветној служби било као управитељи и наставници грађанских школа, било као школски надзорници и школски референти и чиновници у просветној служби и сви они на тим разним просветним пословима успешно примењују и развијају своја стручна и школска знања и искуства, која су добили у Вишој педагошкој школи и која су они у школској пракси још више развили и продубили.

Толики исти број дипломираних слушалаца нижега и вишега течаја, ако не и нешто већи, дала је и Загребачка Виша педагошка школа, која је била у срећнијем положају, јер је почела рад са слушаоцима још 1920, док је београдска школа, због разних сметњи и узрока, почела тај рад тек 1924 године. М када се има на уму чи. њеница, да је целокупан број сталних наставника у грађанским школама сада 1550 (према статистичким подацима Драг. Атанацковића у његовом штампаном реферату о развитку грађанских школа у нашој земљи), онда излази да је више од половине садашњих наставника грађанских школа изишло из Више педагошке школе (у Београду и Загребу), где је добило потпуну стручну (научну) и педагошко-методску спрему.

Виша педагошка школа у Београду и Загребу има, поред добро снабдевених кабинета, института, лабораторија, библиотека, и своју вежбаоницу — грађанску школу сва три типа, која успешно служи као огледна и угледна грађанска школа како слушаоцима Више педагошке школе, тако и самој школској пракси и земљи. Наставници за те вежбаонице постављају се само на предлог Ректора школе у Београду и Загребу.

Виша педагошка школа у Београду имала је до сада неколико својих публикација. Прва публикација о Вишој педагошкој школи изишла је као додатак Просветном Гласнику, службеном органу Министарства просвете (Ж. Цветковић — Виша педагошка школа, њен живот и рад од оснивања до 1930, Београд, 1930, стр. 180). Друга публикација изишла је у издању саме школе (Споменица десетогодишњице рада Више педагошке школе у Београду (1924 — 1934), Београд, 1935, стр. 294), под редакцијом Бр. Миљковића, М. Ванлића и Ж. Цветковића, са 34 чланака и расправа њених професора, са уводним чланцима ректора и секретара школе. Уз то је школа издала неколико својих семестралних прегледа предавања, а сада спрема нову публикацију о петнаестогодишњици свога рада.