Учитељ

о та таретив навече дана сеансе 25

све више скраћује, јер свако село жели да има своју школу. Морамо признати, дуго је времена требало да прође, док се није дошло до овог сазнања и резултата и највећа захвалност несумњиво припада просветитељу села — учитељу, који дели судбину свога села у сваком погледу.

А како стојимо са хигијеном у школи» Је ли довољно то, што је село добило велику, планску, видну и пространу школу 2 Јасно је, колика је важност савремене школе и битних, хигијенских услова у њој. Кад се зна под каквим хигијенским приликама још увек у маси живи наш народ, онда је још потребније, да деца бар оно време, проведено у школи, што боље искористе и у циљу хигијенског просвећивања, те да хигијенски живот у школи пренесу и својим кућама. Савремена школа, истина, предвиђа у својим законским прописима све културне потребе: амбуланту, трпезарију, обданиште, купатило, књижницу и др., а да ли се то и у живот спроводи>

Као што смо похвалили грађевинску делатност сеоских школа, тако морамо искрено признати недостатке на хигијенском унапређењу школе. Каже се: „полако корача Христос“. Треба времена и стрпљења. Можда је и тако, али нама изгледа, да се и са хигијеном мора мало пожурити, јер се и други народи свуда око нас журе, па је опасно изостати и не бити отпоран у сваком погледу.

Као што нас обрадује у селу нова, планска и хигијенска школа са учитељским становима, тако нас ожалости, кад видимо да је та нова школа прљава, јер нема воде да се чисти и пере. Нађе се често по неколико стотина хиљада динара за нову школу, али „нема могућности“ да се хигијенски реши и питање воде и канализације школе2 Да ли је време да престану ђаци носити у својим чутурицама и другим судовима воду од куће у школу2 Или треба да пију нечисту и загађену воду баш у школи» Како би учитељ могао у неком селу извршити читав хигијенски препорођај са једним само купатилом у селу, које би несумњиво чинило свој утицај! Хигијенски израђен школски нужник врло добро васпитно утиче на мале сељачиће, И безброј других, малих објеката, подигнутих код школе, речитије говоре него књиге и упуства, која ће им се дати. Па ипак, има школа, које су решиле те пробелеме, само њихов број није тако велики, а жеља је да се тај број што пре и што више повећа.

Како је пријатно успут наићи на нову школу у селу, са књижницом, амбулантом, трпезаријом, купатилом и др., са хигијенским бунаром, чесмом или водоводом, хигијенским нужником и осталим привредним грађевинама (свињцем, живинарником и силосом). Сви су ови објекти угледни, чисти и рационални и учитељу се мили да ради, те радо улаже труда, а сељаци још радије помажу, јер је он заиста народни учитељ. Понеки учитељ иде и даље, труди се да искористи пад речице у селу па подиже малу хидроцентралу и осветљава своју школу и село електриком. А зашто и не би, ако за то има услова. Најзад познат је и култ, који наш народ гаји према води. И ту учитељ сарађује на подизању спомен-чесама, које радо гради. Ту се у исто време постижу три циља: боље чување и заштита чесме, сећање и благодарност палим жртвама у ратовима за ослобођење и уједињење и васпитно утиче на подизање култа код омладине, У том циљу често ђаци учествују у изградњи разно-

Учитељ | 25