Учитељ
rada i na teoretskom poslu telesnog vaspitanja. Od mnogih imena. samo da pomenemo nekolika, koja mi ovoga trenutka padaju napamet: gg. Dušan Bogunović, Ivan Lavrenčić, pok Ivan Bažljia, Radomir Gaćić... Pomenuti, kao i mnogi nepomenuti, svi su se oni trudili da razviju telesno vaspitanje omladine na jedan visok stepen. i učitelistvu se mora reći: hvala na svemu što su do sada uradili i na čemu i dalje rade.
Pored sokolstva njih nalazimo i u bivšem Orlu i u većem delu sporta: u lakoi atletici, plivanju, nogometu, smučarstvu itd. itd.
Ti agilni radnici, idući svojom službom iz sela u selo i iz varošice u varoš, svetle kao meteori i sa njima su se pojavljivale, a često. kad odu iz toga mesta, i gasile i sokolske i sportske jedinice. Oni su pošteno oduživali svoi dug školi i državi za nadahnuće koje su u državnim učiteliskim školama dobijali. Ali ne samo da su radili sa. omladinom van škole već je na njihovim plećima i najveći deo nastave u srednjim i njima ravnim školama za predmet telesnom vaspitanja.
Čitav rad za ovih dve decenije jugoslovenskog života je jedno. poglavlie, koje je obeležilo učitelistvo u životu naše nacionalne države na polju telesnog vaspitanja.
Donošenjiem Zakona o obaveznom telesnom vaspitaniu nastupa drugo poglavlje u životu i vaspitanju omladine van škola.
Zakonodavac je postavio celo izvođenje zakona na organizacije. prazničnih tečajeva u kojima će se kao centru — osnovnoj školi sakupljati omlađina van škole od svoje 11 godine pa do stupanja u. kadar, da od svojih učitelia kao nastavnika, bude poučavana svake nedelje po sat i po do dva sata moralnoi i nacionalnoj nastavi, opštem telesnom vaspitanju (gimnastici i sportu) i specijalnom telesnom vaspitanju (predvojijničkoi obuci).
Posao ozbilian i težak, naročito u prvim godinama, dok obavezno telesno vaspitanje ne stekne ono, što bi se nazvalo „pravo građanstva”. Posao, koji ie u današnjem trenutku isto onako težak, kako je i bilo teško sprovođenie zakona da seoska deca moraju pohađati osnovne škole i učiti se pismenosti. I svi oni koji nisu bili u mogućnosti da prate sve tegobe, koje je nekada učiteli imao u svome pozivu, pa ih ima po katkada i danas, ne mogu shvatiti koliko: je tai posao vezan za jedno plemenito srce, za jedno čelično nadahnuće svoga poziva i retku energiju i takt, koji se jednom učitelju nameće, da sve tegobe prebrodi i svoj poziv povede ipak putem za dobro naroda i njegove omladine.
Zakonodavac je sasvim pravilno, poznavajući veličinu učiteljskog poziva, stavio na pleća učitelia celo izvršenje Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju za vanškolsku omladinu na selu. Jer učitelistvo se rađa sa narodom, živi se narodom, podnosi sa njim + brige i radosti i umire zajedno sa njim.
Da bi se učitelji osposobili za nastavnike obaveznog telesnogr vaspitanja, Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda organizovalo je u 1997 godini tečajeve za spremanie nastavnika. I kroz te tečajeve, koji su trajali po mesec dana, sprovedeno je 500 lica od kojih 400 učitelia iz svih devet banovina Kraljevine Jugoslavije. lako se znalo da |e mesec dana nedovolino vreme za sve ono što treba jednome
07