Учитељ

Момир Г. Синобад, Београд : Југословенско учишељсшво и соколсшво

Соколство као опште народна васпитна организација сарађује са школом, која је пре свега позвана да узгаја народ. Соколство је спремно да помогне школе у провођењу телесног узгоја младежи, а очекује, да ће га школа подупрети у његовим настојањима.

(„Путеви и циљеви ССКЈ“)

1 Школа и сокслство

Већ 1911 године уочена је потреба сарадње школе и соколства, које се почело јавно и активно приказивати у друштвеном животу југословенских племена. Решење тога проблема наметало се као хитно и њему се приступало одважно и смело. Став соколски према активној школи формулисан је, у главном, овако:

»У борби за допуну школског образсвања до хармоничке целине и савршенства десила се једна промена. На стерилно резоновање прошлости о једностраности и неуспешности званичног образовања школске“ омладине, које је обухватило само дух, донекле и душу, а савим занемаривало тело, одговорио је развој народне иницијативе приватним оснивањем друштава за вежбу, српских сокола. Када су та друштва за теловежбу основана већ и у оним местима где су огњишта старог образовања; када та друштва могу бити основана у свима местима где се врши признато образовање; и када приступу школске омладине у та друштва нема никаквих сметњи, него и погодности, — онда је јасно, да је то видна и знатна промена у размеру делујућих снага, заузетих око образовања школске омладине.“

Поред теоретске важности те промене не може се потценити ни практична важност. У компоненте ефекта и школског образовања уведена је једна нова. Та нова компонента је позитивна, свежа „и агресивна. Али за доказ тога данас још не мсжемо изнети податке им посматрања на нашем материјалу, него се морамо послужити испитивањима код туђих народа, где је већ одавна, поред духовнога и душевнога, дошло до гласне речи и физичко образовање; — то не смета нимало истинитости. тврдње, да ће и код нас препорођено образовање довести до друкчијега и бољега успеха, јер у поређењу између нас и других народа немамо разлога да будемо малодушни.

А што се народна иницијатива у решењу питања образовања послужила баш оснивањем соколских друштава, сведочи само о