Учитељ

заједнички и школа и соколство. Да раде договорно, сложно и споразумно на изградњи заједничког система и истих учитеља. Актуелни проблем је спремање учитеља, вођа, предњака и начелника. Учитељ школе треба да буде средиште соколског друштва, а соколски предњак треба да буде учитељ теловежбе у школи. То и још много других проблема што ће их време свакодневно да гомила, створиће велик и огроман брег послова и брига, што све ваља стрпљиво обрадити, расветлити, раскопати, пробити и испитати.

То су прва још прилично нејасна гледања соколска на проблем школе; али се осећа жива потреба за сарадњом и покушавају да нађу правилни путеви и корисна решења. Пледира се за хармоничну сарадњу ова два важна васпитна фактора: једног државног а другог приватне иницијативе.

Први покушаји да се разбијена соколска гнезда оживе после великог рата убрзо су нашли добре путеве и спонтано упутили се ка школи и учитељу. У првим писаним документима наилази се много топлих и озбиљних речи трезвене и угледне соколске браће која третирају однос школе и соколства. То се живо потеже све до Видовданског сабора 1919 године, када је из три племенска соколска савеза створен један заједнички „Соколски савез Срба, Хрвата и Словенаца“. У новој држави се постављају нови захтеви на народну школу која сада има да ствара нови тип југословенског човека, и да га задоји пуним идеализмом јединства и братства.

Јасан став у односима ова два важна васпитна фактора дала је 1 редовна годишња скупштина ССКЈ од 31 марта 1931 године, која је одржана у Београду. У резолуцији је изражено гледање соколско на све проблеме и одређен став по свим питањима. „Путеви и циљеви“ су плод зрелог размишљања, здравог живота и рада, плод многих студија, резулатат соколског живота и погледа на нацију, државу словенство и свет.

Нек говори онај пасус „Путева и циљева“ који одређује став.

соколства према школи:

„Како је соколство опште народна узгојна организација, то мора да буде у најужој вези са оном државном организацијом, кроз коју мора обавезно да прође цео народ, и којој је такође задатак опште народно васпитање, а то је народна школа.

Основна школа треба да у свом делокругу и у свакој згоди, којих има доста, упознаје са задаћом, коју соколство врши у народу, да у њој буди за соколство интерес, да јој соколство омили и да осети тежњу и потребу да у соколство ступа“.

Соколство мора основној школи пружити сва могућа средства, како би она могла постићи горњи задатак. Нека јој уступи своје просторије и справе.

Сарадња са школом може се постићи само преко учитеља, главног носиоца основне образованости и просвећености у народу. Осовина око које се школа окреће и без које се школско образовање не може примењивати јесу учитељи.

Ту истину зна соколство и оно, од најпрвих времена, свесрдно се заузима да хармонију са учитељима постигне, па тражи, с правом, да се сви учитељи спремају и за соколске вође и предњаке. Они треба да воде, поред духовног и моралног, још и те-

| 1 6