Учитељ

изводе своје. Зато је соколска штампа увек била јака и велика и пуна састава наших учитеља-сокола.

Тешко би било побројати све учитеље који су сарађивали кроз соколску штампу. Њихов је број заиста велик и леп.

Неће се позледити ничија осетљивост, ако ипак у овом делу овог мога чланка споменем једно, заиста светло и свето учитељско и соколско име, које и ми соколи и сви учитељи много воле и цене.

То је име Енгелберта Гангла, који се на врху соколске организације налази од 1919 године, а чије је занимање: учитељ.

На челу највеће југословенске витешке организације налази се: југословенски учитељ, као први заменик Њ. В. Краља Петра П соколског старешине.

У „сеоцету блиставе лепоте, посутом цвећем и прекривеном. шумом, у жару и блеску сунчане лепоте“ у Метлици рођен је 12 новембра 1873 године, у „кући одевеној у зеленило и цвеће“, као син угледних и честитих родитеља. Под брижним надзором благе родитељске руке „растао је и школовао се, те је с чистим, крепким и непоквареним значајем, душевно тврд и прекаљен, строг према себи, милостив према ближњему, понизан и увек скроман, без користи и без славе, јурио од успеха ка успеху, никад уморан и никад. побеђен“.

Тежак и трновит пут живота није га сломио. Неизмерном љубави према народу и домовини ковао је увек нове планове и извршавао велика дела која чине трајан споменик његову имену. Био је увек муж дела и стварања.

Учитељску школу учи у белој Љубљани, а као млад учитељ. све своје силе посвећује сталешкој организацији. Он није само организатор словеначког учитељства; он има великих заслуга за организацију и југословенског. Одржава и личне везе са првацима југословенског учитељства, које су уродиле увек добрим плодом и доносиле лепе успехе позитивној акцији југословенског учитељства,, и то баш у време кад је тај рад био опасан. При оснивању учитељских господарских и социјалних установа он је први радник, вредан и неуморан. Све те установе у којима је он учествовао активно и данас су од велике користи учитељству. Неуморан је сарадник разних учитељских часописа у којима је разбацано благо његовог дивног духа. У историји југословенског учитељства златним словима је забележено његово деловање, јер је знао да трпи за сталешку ствар и да се не жали нити од тога бучно прави неки капитал. Какав је био ту, таква га исто сусрећемо и у соколству.

Сав свој књижевни рад обавља тихо, без галаме и рекламе. Као учитељ, као васпитач, писац и песник служи само народу и омладини. Безброј његових песама, приповедака, стручних чланака разасуто је по разним научним и белетристичким часописима.

„Цео његов живот је један радни дан пун снова и златних надања.“

Па и његов рад у соколству је последица његова живота и деловања. Соколска идеја постаје његов животни циљ. Он је у дубини своје душе уверен да је соколска мисао од неизмерне важности за напредак нашег народа и ради тога све своје снаге посвећује соколству. У соколству је активно почео радити 1902 године ито у

–

им а див =