Учитељ

ПЦ 631

старог и средњег века већ и утанчаним методама и проналасцима науке и филозофије новог доба.

У култури сваког народа значајни покрети увек се прате, као неком врстом реакције, јављањем супротних струја. У данашњој руској филозофској литератури као противник хришћанске филозофије иступа дијалектички материјализам. У СССР постоји политички обавезан филозофски систем, наиме. Марксов и Енгелсов материјализам, назван „дијалектички материјализам“ (скраћено „дијамат“). До 1925 год. многи од совјетских филозофа, нарочито пак · природњаци, наглашавајући своју верност материјализму, ипак нису били начисто с разликом између дијалектичког и механистичког материјализма. Године 1925 први пут је штампан рукопис Енгелсов „Дијалектика природе“ (написан 1873, 1878—1882 г. г., али дотле није штампан); он је изазвао оштро цепање совјетских марксиста на „дијалектичаре“ и „механистичаре“. Распламтео се фанатички рат „на два фронта“: против „меншевичког идеализма и механистичког материјализма“. У овој борби јасно се оцртао дијалектички материјализам.

Суштина његова постаће нам јасна, ако га упоредимо са механистичким материјализмом. Али пре тога ја ћу покушати да тачно одредим термин „материјализам“. Том речи у строгом смислу треба означавати само она филозофска гледишта која тврде да је материја једина основна супстанција и да психички процеси (ако они уопште постоје) постају на подлози материјалних процеса, као пасивна секундарна појава (пасивна у том смислу што психички продеси не утичу узрочно на материјалне процесе). Под речи материја при том подразумева се непробојна, распрострта реалност (делићи тродимензионалног облика), који се креће у простору.

Класични механистички материјализам потпуно одговара овој дефиницији. Материја је, према механистичком материјализму, непробојна маса која се креће у простору. Њене основне особине јесу само ове: просторни облик, непробојност и кретање. Свака је промена кретање у простору. Брзина и правац кретања делића материје не мењају се друкчије него под утицајем судара или притиска од стране другог делића материје, који се с њим сусреће у кретању у простору. Све су остале особине елементарног делића материје апсолутно непроменљиве. Законе промена проузрокованих сударом и притиском проучава механика. Према томе сви материјални процеси, све што се збива у природи, подвргнуто је законима механике, те се помоћу њих исцрпно објашњава.

Материја, према овом учењу, поседује само геометријско-механичке особине, које се могу изразити квантитативно математички. Особине, као што су боје, звуци, топлина, мирис и сл., механистички материјализам сматра за субјективне психичке реакције, назване осећаји, који се јављају у материји високог степена организације, тј. у посматрачеву телу онда када спољни материјални процеси утичу на његове чулне органе. :

Психички процеси и свест, према механистичком материјализму, јављају се први пут само у телима са.сложеном организацијом, те су каузално условљени сложеним механичким процесима. Они су потпуно пасивни, тј. никако не утичу на ток механичких

41%