Учитељ

630 завиинљаепревиововаар вера занвевна панели РрриРи а те ОН ШРИ ВВЕР А а пати:

знао за то, те је његова одлука да изврши злочин била потпомогнута сазнањем да се може бацити сумња на Димитрија.

Иван је претставник добра које је постало предмет рефлексије, те тражи рационални смисао живота. То је Кантово аутономно добро, које се састоји у слободном вршењу дужности без љубави. Изопачење добра на овом ступњу изражава се у охолости, која води аскетској негацији индивидуалног бића (Шопенхауер) или у „све је допуштено“ натчовека (Ниче). Иван, пошто се не руководи од стране љубави, која не тражи рационалних разлога, одлучује да му отац није вредан да живи. Смерђаков је ухватио ову Иванову мисао, као и његову тезу „све је допуштено“. Најзад, највиши ступањ добра, добро као љубав, оваплоћено је у Аљоши, који воли свако живо биће у његовој индивидуалној целини „ни због чега“, те сваког тренутка стваралачки суделује у животу других људи. Саблазан која може да изопачи овај ступањ добра је клонулост духа, као последица колебања вере у моћ добра. Аљоша се саблазнио „дахом распадања“ кад се тело старца Зосиме почело распадати, клонуо духом. Ма да то стање није трајало дуго, ипак га је спречило да се састане с братом Димитријем. На тај начин, и он је крив што је допринео сплету околности којим се користио Смерђаков да изврши убиство.

У старцу Зосими гледа Гесен претставника изнад-етичког, светог живота. Зосимина мисад да је сваки за све (људе) крив, одн. одговоран, он тумачи као алузију да Божје Царство и начело на коме оно почива стоји изнад супротности: добро — зло. Старац Зосима стоји, по њему, изнад етичке сфере, док Фјодор Павловић Карамазов испод ње.

Велико Гесеново дело „Проблем правног социјализма“ заслужује пажњу као покушај синтезе вредних елемената либерализма са вредним странама социјалистичког идеала. При томе Гесен настоји да покаже да пут „јуризовања ,“ који он истиче насупрот етатизовању, постиже циљ да се отклони искоришћавање човека од стране човека на сигурнији начин него ли путем етатизма. Остварење социјализма могућно је само у облику правне државе. Социјализам је граница развитка демократије.

У свом великом делу на француском језику „ГЛдев ди Ргоћ зоста!“ Гурвић је изложио целу историју „социјалног права“, у којој доказује да је истинско социјализовање привреде условљено развитком социјалног права, а не етатизовањем. У том делу писац даје општу теорију права које се заснива на идеалу „саборности.“

Међусобно приближавање двеју група руских мислилаца, — о чијој је супротности Јаковенко умесно приметио да она у извесној мери потсећа на супротност између „западњака“ и „славенофила“ може да да врло плодне резултате, што ће допринети решењу проблема који је наше доба наследио од средњег века; тај проблем стоји сада на дневном реду: да се изгради систем хришћанског схва-

тања света, служећи се при том не само мисаоним благом из ризнице

#) Рус. „оправовленје“ (неологизам) = остварење права у највећој мери у животу друштва Прев.

Ја пошао

ава ах.