Учитељ

„041

ном заједничком и нама непознатом узроку, који ћемо назвати скривеном енергијом организма“. („Психика и живот“, стр. 30). Носилац ове скривене енергије је нервни систем (стр. 47), „Наше „ја“, — пише В. М. Бехтерев, — немајући анатомског супстрата, јесте проста комбинација рефлекса“. На основи општих начела, која је развио В. М. Бехтерев, почели су се јављати експериментални радови прво из индивидуалне а затим и из социјалне рефлексологије, где је одбачена свака интроспективна анализа. Под називом „објективне“ психологије почело се развијати проучавање разних „здружених рефлекса“ или, како су то доцније почели називати, — проучавање „понашања“. У вези с учењем И. И. Павлова о рефлексима овај правац експерименталне психологије имао је велики утицај на американску психологију (осниваче т. зв. ђећамопзта ТбогаШКке-а и Мабоп-а), а у Русији добио велики развој за време совјетског режима, где и до сада господари.

в — „Бихевјоризам“ и други психолошки правци у Сов. Русији.

У научном раду у Сов. Русији психологија заузима врло велико место. Као и друге научне дисциплине, она се морала потчинити обавези да се оснива на т. зв. дијалектичком материјализму, што у осталом не само што није ометало интензивни развој психологије него је чак у оквиру те и такве психологије дало места разним струјама. Ради општег прегледа биће довољно да у оквиру психолошких истраживања у савременој Русији разликујемо три основна правца. Ма да се сви ови правци више или мање „успешно“ везују за дијалектички материјализам, ипак се стварно и дубоко разликују један од другога. На првом плану стоји правац, чији је најистакнутији претставник проф. Корнилов (ученик Г. И. Челпанова, али се с њиме већ пре револуције потпуно разишао). Сам Корнилов воли да карактерише овај правац као „реактологију“, тј. као проучавање „реакција“. Појам реакције је нешто друго, но појам рефлекса, јер реакција проистиче од читавог организма. У извесном смислу појам реакције као да се подудара с учењем Бехтерева о „здруженим рефлексима“, али, будући да се појам реакције веже за испољавање организма „као целине“, овај појам даје могућност за дубљу анализу понашања. Заправо би требало да баш овај психолошки правац назовемо правцем који је усредсређен на проучавању „понашања“. Додуше последњи термин још је значајнији, но термин „реакција“, још лакше допушта чисто психолошко тумачење, јер не искључује „унутрашње“ корене „понашања“. Управо у Америци, где се „бихевјоризам“ (т.ј. наука о „понашању“) нарочито јако развија, налазимо у њему три струје: прва једноставно нагиње томе да замени психологију проучавањем понашања и да искључи психологију (на челу ове струје је проф. Жајзоп, чији се радови у великом броју преводе на руски језик); друга је чисто психолошка (за њеног главног претставника треба сматрати знаменитог америчког психолога Мак Дугала); трећа заузима средину између прве две (Тћогп Ке).