Учитељ

гућност, да се детињство проучава „уопште“, тј. независно од социјалне средине. Проучавање деце третирало се у терминима класне психологије, тј. тврдило се да је појам детињства „уопште“, (тј. детињства апстрахираног од социјалних прилика) фиктивни појам. Ово одбацивање психологије детињства — у оној форми у којој је познаје западна наука, пратило је појачано истицање баш педологије. У вези с господством рефлексологије, такође и педологија почела се третирати на основу рефлексологије, или учења о понашању. У овом духу у Сов. Русији је написано врло много књига, које су додуше у већини компилативног карактера. При свем том је последњих година педологија осумњичена, а затим и званично осуђена (одлуком Центр. Комитета Партије, 1936 г.). Изгледа да је мотив за осуду педологије био тај, што је педологија спроводила идеју, да нижи друштвени слојеви, који се налазе у тешким материјалним условима, дају децу, која у погледу даровитости, успеха и разноликости интереса заостају иза деце имућнијих социјалних слојева").

д — Школа Г. И. Челпанова.

Већ су раније приказане огромне заслуге Г. И. Челпанова и то у погледу развоја строге и продубљене психолошке анализе. Делатност Г. ИМ. Челпанова, као претставника експерименталне психологије, доживела је прави процват, откад је створио, о трошку И. И. Шчукина, Психолошки институт у Москви. Око Г. И. Челпанова окупила се велика група талентоване омладине, која и сада наставља традиције Г. И. Челпанова: Екземпларски, Кравков и др. Истој школи припада неколико психолога, који нису непосредни ученици проф. Челпанова (проф. Басов је ученик проф. Лазурскога), али који су усвојили озбиљни и карактеристични за школу Г. ИМ. Челпанова начин истраживања. Између психолога, који су се борили за овај правац, треба забележити сада већ преминулог даровитог психолога Петербуршке школе Н. Ф. Лазурскога, А. Болтунова, донекле овамо спада и М. М. Рубинштејн.

53— Биолошка психологија

Остаје нам да дамо летимичну карактеристику трећег правца у руској психологији ХХ века. Обележавамо овај правац као правац „биолошке“ психологије, ма да у њему психологија, пошто је укључена у општу биологију, често сасвим ишчезава.

а — Радови школе акад. И. И. Павлова

Заправо, ни сам И. И. Павлов ни његова школа не одбацују психологију, као науку о унутрашњем свету човека, али је третирају као непотребну. Зацело психички свет постоји и с оног

22) Најкарактеристичнију књигу у овом правцу написао је П. П. Блонски (види, на пример, његову врло интересантну расправу „Њаци с којима је тешко радити“ и др.).