Учитељ

гледишта које заузима Павлов у свом схватању човека'“), али је за њега тај свет, говорећи филозофским језиком, „епифеномен“. Ако „феноменална“ природа целог света у очима филозофа има то значење да права суштина ствари остаје неприступачна познавању, ако на тај начин свет појава има напола илузорно, нестално бивствовање, ако је он скоро „сенка“ истинитог бивствовања, онда је сваки „епифеномен“ канда сенка сенке, односно као да је сте. пен бивствовања још више истанчан и ослабљен, но што га још имају „појаве“. Другим речима, признање да постоји унутрашњи свет, у овој концепцији не даје нишша за проучавање човека и његове делашности.

Идеје И. И. Павлова и његове школе само су споља блиске концепцијама В. М. Бехтерева и свих заштитника Бехтеревљеве рефлексологије. Разлика између ова два правца састоји се у томе, што 'за Бехтерева психичка страна само у мешодолошком погледу нема вредности: наиме, проучавајући човека овај правац употребљава „објективну“ методу и не ослања се на методу самопосматрања. Али ван овог методолошког одстрањивања психологије, рефлексологија В. М. Бехтерева и његове школе признаје реалност психичког света.

6 — Школа биолога

Под утицајем идеја И. И. Павлова руска физиологија, каои онај правац руске психијатрије, који се развијао под утицајем В. М. Бехтерева, све до сад развијају се у антипсихолошком смеру. Напротив, прави биолози (ово важи и за науку Запада) настоје да рашире поље психолошког истраживања и ван граница човека. Радови В. А. Вагнера имају правац и смер зоопсихологије, а у радовима акад. Фаминцина видимо да се психологија проширује чак и на свет биљака. Треба такође да забележимо радове А. Огнева, проф. хистологије на универзитету у Москви. Са малим изузецима руски биолози су противници механичког објашњења животних појава, те нагињу да признају учешће психичког (или „психоидног“ по терминологији Дриша) фактора у овим појавама.

Ш. — КРИТИЧКО-БИБЛИОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД РАДОВА из ПСИХОЛОГИЈЕ У ХХ ВЕКУ

Прелазимо на детаљнији преглед руских радова из психологије у ХХ веку. Каткад наводимо неке радове, који су се појавили крајем Х1Х века, ако је то потребно ради карактеристике једног или другог психолога или ако су ови радови имали утицај на радове, који су се појавили у ХХ веку. Обзиром на то да је материјал, који нам је стајао на расположењу, ограничен, нисмо могли да дамо потпуни преглед свега што су руски научници из психологије написали.

18) Генијални физиолог И. И. Павлов, аутор учења о „условним рефлексима“ оставио је иза себе велику школу. Његов је главни (за психологе) рад „Двадесет пет година проучавања више нервне делатности“.