Учитељ

851— Питања опште психологије

А. Системи

1. А. И. Введенск!!. Пеихологи безђ вслкоћ метафизики, Петербургљ, 1914. Зљље изд. 1917 г.

Већ је раније било говора о овом интересантном покушају да се изгради систем психологије без икаквих метафизичких концепција. Књига се ослања на ранију расправу А. И. Веденскога („О предђлахђ одушевленји“ — 1892 г.) и формулише посебни психолошкизакон о отсутности објективних знакова одушевљавања.

2. Н. О. Лосск!Ии. „Основнеи ученји психологји сђ точки зрђнии волонтаризма“. Петербургљ. 2-02 изд. 1911 г.

Књига Н. А. Лоскога излази из претпоставке (коју додуше не доказује, него а рпоп ставља у основ система) да се „све појаве душевног живота збивају по типу аката воље“. Другим речима „у животу „ја“ нема слања свести, него постоје само поступци који су устремљени према циљу“. Напосе је оригинално у књизи Лоскога то, што прави разлику између појава „у мени“ и „мојих“. У погледу психологије аперцепције велику вредност претставља нова књига Лоскога о интуицији: „Чувственнаа, интеллектуалђнал и мистическал интуиша“. Париж. 1938 г.

83. И. А. Сикорск!и. „Всеобцал психолога сљ физјогномикон“, К!евђ. 1915 г.

У овој сада већ застарелој књизи највећу вредност претставља одељак, који је посвећен физиогномици.

4. В. В. ЗЂнковск! |, „Проблема психическон причинности“. Ејевљ. 1915 г.

Основна тема књиге је особитост психичког бивствовања (збивања) у поређењу с неорганским и органским светом. Излажући примену закона узрочности у психичком животу, аутор додирује сва основна питања психологије.

5. Г. И. Челпановљ. „Мозгђ и душа“. 3-е изд. 1904 г.

Ова књига даје врло јасно и убедљиво објашњење особитости психичког живота.

6. В. М. Бехтеревљ. „Психика и жизнђ“, Петербургљ. 1902 г.

Књига се односи на општу карактеристику психичког живота; аутор стоји на позицији психофизичког монизма, тј. види у психичким и физиолошким процесима испољавање једине „скривене енергије организма“. Овде се већ запажа негација методе самопосматрања и одбрана идеје т.зв. „објективне психологије“, која се не ослања на садржаје унутрашњег света. Други главни рад Бехтерева је „Обљективнал психолога“ (оштампана у „ВЂстнику психолопи“ 1909.) (посебно издање 1910 г., француски превод 1913 г.). Анализи теорије В. М. Бехтерева посвећени су чланак проф. А. М. Шчербине (у бр. 94 час. „Вопросњ Философи и Психологји“) и брошура Г. И. Челпанова „Обђективнал психолога вђ Америкђ и Росси“ (1925 г.).

7. Боровскин. „Психологил с точки зренил материализма“. Москва. 1929 г.

У овој књизи психологија се заснива на дијалектичком материјализму .