Учитељ

(1851—1866) М. Б. Чистјакова, који је служио као образац многих доцнијих дечјих часописа, „Висибаба“ (1858—1862) В. Мајкова, у коме су сарађивали Тургењев, Гончаров, А. Н. Мајков и „Свитање“ (1859—1862) Крјомпина. У то време Н. Ф. Растовскаја оснива „Породичне вечери“ (1864—1893), А. Н. Острогорски „Дечје читање“ (1569); овај часопис излазио је све до револуције у 1917 год., изменивши низ уредника (В. П. Острогорски, В. П. Породин, Д. Д. Семјонов, П. Ј. Преображенски, П. В. Таљаховски, Д. ИМ. Тихомиров), али је 1906 променио име и назван је „Млада Русија“. Доцније се појавила „Искрена реч“ (недељни, Л. А. Чарскаја), „Малишан“, „Мали свет“, „Свитац“ (двапут месечно, А. А. Фјодоров-Давидов), „Мали уметник“ (врло интересантна едиција, која је излазила у г. Жиздри под уредништвом наставника Марјинске женске гимназије В. Забатина и давао диван материјал за рад са малом децом из области моделовање, цртања, изрезивања, лепљења итд.). За децу средњега узраста и основних школа: „У школи и кући“ (месечник, уредник М. В. Кљукин), „Дечји свет“, „Играчка“ (двапут месечно, А. Н. Пјешкова-Толивјерова), „Незаборавак“, „Дечји пријатељ“ (месечник) „Путоводни пламен“ (двапут месечно, А. А. ФјодоровДавидов), „Породица и школа“ (месечник, Вл. Љвов), „Сунашце“ (месечник, Н. и Т. Аљмединген), „Читаоница народне школе“ (месечник, Н. Н. Морјов), „Стазица“ (месечник П. С. Соловјева и Н. И. Манасеина). За старије и омладину „Излази“ (24 пута годишње, од 1912 год. Н. Н. Морјев), „Искрена реч“ (недељни Л. А. Чарскаја), „Румена зора“ (месечник, А. Н. Пјешкова-Толивјерова), „Кула светиља“ (месечник, И. ИМ. Горбунов-Посадов), „Извор“ (месечник, Н. и Т. Аљмендинген), „Млада Русија“ (месечник Д. И. Тихомиров). Осим овога излазила је „Јевтина изабрана библиотека за породицу и школу“, „Дечја енциклопедија“ (уредник Г. П. Петров). Познати секташ-евангелиста И. С. Проханов издавао је часопис „Млади виноград“, орган савеза хришћанске младежи. Напослетку, у 1917, под уредништвом К. И. Чуковскога, почео је излазити часопис „Пријатељ деце“, у виду прилога „Њиви“, најраспрострањенијем у Русији недељноме часопису за породицу, у коме се појавио чувени „Крокодил“ уредников, који је претстављао потпуно нову појаву у руској литератури за децу.

Готово сви часописи за децу имали су одређену литерарну физиономију. На пример, „Млада Русија штампала је већином производе реално-уметничкога правца“ (у њој су сарађивали: Мамин-Сибирјак, Баранчевич, Серафимович, Немирович-Данченко, Шмељев, Гусев-Оренбуршки); „Стазица“ је везала своје име са мо: дернистима; „Кула светиља“ је спроводила идеје Л. Н. Толстоја и будила у својим читаоцима љубав према свему што је живо; „Путоводни пламен“ и „Свитац“ јасно су одржавали стваралаштво својих уредника; „Незаборавак“ је поставио за свој задатак спровођење начела хришћанскога идеализма, будећи код својих читалаца љубав према Богу и свеколиком Божјем свету; „Извор“ је тежио широкој популаризацији научних знања; „Сунашце“, као нека мутација „Извора“ давала је добар материјал за сеоску децу...