Учитељ

7. Литература о дечјем читању пре револуције

Овим одељком завршавам преглед руске литературе за децу пре револуције. Услед ограниченога простора изостављамо преглед позоришне и научно-популарне литературе за децу, иако је број производа ове врсте био по количини двојином већи од продуката уметничке литературе за децу, коју смо разгледали.

Последњих година пред револуцију у Русији је излазило сваке године око две хиљаде дечјих књига. У 1912 год. било је 44 крупна издавачка предузећа, поред великог броја мањих, која су се бавила издавањем књига и часописа за децу. На тај начин руско дете је имало богати избор књига какав, изгледа, није имала ниједна земља.

У вези са тако појачаним растењем литературе за децу, започиње пажљива разрада проблема о питањима дечје литературе. Од 1911 год. излазе два часописа, који су специјално посвећени томе циљу и то: „Новости дечје литературе“, под уредништвом А. И. Колмогорова (у Москви) и „Шта и како читати деци“, под уредништвом Ев. А. Јелачича (у Петрограду). Преглед литературе за децу постао је предмет о коме су се држала предавања на летњим течајевима за наставнике, а тако исто уводио се као предмет у педагошке школе (0 првом таквом прегледу, по нацрту А. К. Јансона, после револуције 1905 године, држала је предавање А. М. Калмикова у чувеној Учитељској семинарији Петроградског земства, која је основана по плану С. Ф. Рашевскога 1872 год.). Од 1910 год. овај предмет продире чак у средњу школу; уводи се у програм осмога допунскога разреда женских гимназија императорице Марије. О питањима шта ће дете читати баве се читави конгреси (о претшколском образовању, народном образовању, библиотекарству, женски конгреси итд.); о божићним празницима 1913—1914 сазван је специјални конгрес у Москви, који је расправљао питање дечје лектире. Поступно се отварају и нарочите дечје библиотекг: М. В. Бередникове у Москви (библиотека-читаоница „Дечји пријатољ“), Л. di. Добој у Кијеву, дечја библиотека и читаоница Друштва пријатеља основнога образовања у Перми, а у различитим друштвеним и приватним библиотекама установљена су одељења са дечјим књигама. Напослетку, у вези са питањем о општој реформи школскога образовања, почели су се слушати све одлучнији гласови о уношењу у програм млађих и средњих разреда обавезнога упознавања са најчувенијим и талентованијим производима руске и стране литературе за децу. Присталице овога плана радиле су на томе, да се одабирање материјала за дечју лектиру мора вршити на основу изучавања развића дечјега језика, дечјих потреба и интереса.

"8. Општа карактеристика совјетске књиге за децу

Првих година после револуције литература за децу налазила се у стању потпунога застоја. Од краја октобра 1917 до 1924 год. нове књиге за децу се нису издавале: прештампавале су се старе ствари (5—6 имена); 1924 год. издато је и прештампано 279 књига (по другим подацима око 400 имена), 1925 год. 544 књиге; зато 1924—19925 год. треба сматрати за почетак совјетске књиге за децу.

i :2