Учитељ

И НЕСИННЕРИНЛ зен 678

Улога руководилаца првих година (1924—25) припада приватним издавачима: „Дуга“ (Петровград) и Г. Ф. Мириманова (Москва). „Дуга“ је штампала већином литературу за претшколску децу и она је понављала у суштини традиције пре револуције које су се формирале у руској литератури за децу. Само се од 1926 појачава улога совјетских државних и тако званих совјетских друштвених издавача, углавном издавача централнога комитета лењинско комун. савеза младежи (В.ЛКСМ.) „Младе Гарде“ и државнога издавач кога предузећа.

У наредби Централнога комитета странке од 28 јула 1928 год. стање совјетске литературе за децу почетком прве пјатиљетке овако се дефинисало: „У раду на стварању литературе, која одговара задацима комунистичкога васпитања, учињени су само први кораци, најнегативније стране дечје књиге и даље остају: недовољна осветљеност и немање искрености у обухвату социјалне теме, висока цена књиге, оријентација на деци имућнијих слојева насеља, сухопарност излагања и отсуство привлачне и живе фабуле, злоупотреба са тенденциозном агитацијом; на тргу с дечјом књигом још је јак приватан издавач.“

Прва пјатиљетка (1928—1931), у потпуној сагласности са горњом наредбом, почиње борбу са „приватним издавачем а за централизацију издавачкога посла око књига за децу. Резултат те борбе је био такав, да се већ у 1999 год. улога приватних издавача на књижарском тргу литературе за децу јако снизила. У 1938 завршава се стапање свих издавачница књига за децу у једну Државну издавачницу. У 1936 год. Дечја државна издавачница прелази под управу централнога комитета ВЛКСМ, који реализује, као што је познато, руковођење комунистичким васпитањем омладине и деце у

СССР. Последње четири године издање литературе за децу било је овакво:

у 1934 год. издато 1396 производа у 18 милиона примерака

2, 1935 » >, 1522 >» 22 4 ОЈ », „> 1936 2» » 1598 » 2, 39 » »У 2 1937 22 ,, 1645 »» 2 66 >)

», Октобарска револуција истакла је нове педагошке задатке и ове циљеве васпитања. Литература за децу била је позвана да васпитава своје читаоце у духу пролетерске бољшевичке идеологије и да у њих усађује начела комунистичкога и доследнога материјалистичкога гледишта на свет. У светлости ових задатака, литература за децу од пре револуције проглашена је за отров, с којим се ваља борити најодлучније. Из свих библиотека које су биле приступачне масама, а нарочито из школских јавних библиотека склоњене су све књиге, које су новој власти изгледале као штетне. Поход на „штетну“ идеолошку књигу почео је још 1920 год., још пре рађања совјетске књиге. Нарочито је бајка била подвргнута правоме гоњењу. Питање о бајки, коју у совјетској литератури сматрају за рођену сестру религије и о границама фантастике и антропоморфизма у литератури за децу, питање је дугога и ватренога спора. који овде не можемо излагати. Ипак је бајка остала у совјетској „литератури.