Учитељ

10. „Весела књига“

„Весела књига“ је велики и неоспоран успех совјетске литературе за децу, којом се она безусловно може поносити. Комизам је главна ознака ове књиге. Очевидно, сам је живот показао да је нужно код деце развијати осећање хумора, јер весели и чисти смех је највернији начин за одржавање душевнога здравља и чилости. Потреба за смехом код деце стварно је врло велика и није случајна чињеница што у усменом предању ученика живе и живеће најразно-

врснији облици веселих производа: анегдоте, епиграми, загонетке, ·

брзоплетства, вратоломни шаљиви задаци итд.

Праотац веселе књиге, први оригинални весели руски писац за децу К. И. Чуковски, псеудоним Н. И. Корнејчука (1882), појавио се 1917 год. са великом фантастичном причом „Крокодил“. У тој ствари одмах се видела главна особитост његова стваралаштва — фабулистика, која се динамички развијала из оштроумних комичних супротности. М сви доцнији његови многобројни продукти („Муха-Голицаљка“, „Мојдодир“, „Бармалеј“, „Буба шваба“ и др.) карактеришу се читким и лаким ритмом, звучношћу и изврсном покретљивошћу стиха. Чуковски је поставио пут епској песми за децу, створио „велику форму“ место обичних лирских стихова, који су се пре њега употребљавали. Све његове књижице изазивају весеље код де-

"це, углавном тиме, што је у њима до граница искоришћен антропоморфизам и анимизам, а то су начини, који су забрањени за ортодокснога марксисту. Антропоморфизам се овде прима као смешна игра, где су животиње уподобљене људима. Очовечавање и подушевљење свеколикога света ствари, јесте један од облика метода „превртаљки“, којима Чуковски тако виртуозно влада: кад се слон боји буба швабе, кад су „мишеви мачку уловили“, кад су „козе пожелеле

· да лете као птице“, дете у то не верује (иначе не би било реакције смеха), у мислима обнавља нарушене односе и проверавајући на тај начин своје знање о свету, радује се своме знању и ту радост смехом изражава. Принцип сваког комизма, рушење обичних веза, веза на које смо навикли и деформација нормалних односа у стваралаштву Чуковскога искоришћен је са изузетним сјајем. Али Чуковски има стално у виду психичке особине деце, њихово сопствено стваралаштво и, што је нарочито важно, дечји језик, који он пажљиво изу-

«"чава. Далеко од руске традиције, Чуковски је дубоко искористио искуство енглеске литературе за децу, која нарочито воли игру стварима, односима и речима. Он своје дете држи у дечјем свету, потпуно га ограђујући од света социјалних преживљавања, партиских

задатака и ударних тема и детету даје здраву храну доброга квали-

· тета. Совјетска критика стално и оштро напада на Чуковскога, нарочито подвлачећи његову оријентацију на грађанско дете и неактуелност његових тема. Чак се у совјет. енциклопедијским речницима истиче неприхватљивост стваралачкога метода Чуковскога у совјет-

- ској литератури. Пошто систем државнога монопола у издавачком сектору има могућности да дозира штампање, по мишљењу власти, штетних књига, то се дела Чуковскога издају у малом броју примерака, продају скупо и прећуткују у каталозима, а вероватно и сам писац доста трпи од педантности цензуре. |

255

та

пи

4 И о

р “> Зна