Учитељ

пају достојанствено и, ако је веровати Волженину, певају: „За рад, за науку, Илича срчани уници. Драг нам је завет његов“...

Агитациона књига за децу могла је да се појави само у земљи, где се деца свесно уводе у политичку борбу од стране државне власти. Власт у деци гледа своју смену и зато ничим неоправданом ужурбаношћу, извршиоци ове власти увлаче неојачане дечје снаге и у кампању за сетву, и у поход против неписмености, и у борбу с „религиозним опијумом“, и у борбу са кулацима, и у службу за чување државних граница од шпијуна и диверсаната, и у шпијунски рад на гоњењу бегунаца из тамница и логора за контрареволуционаре, и на чувању колхозних поља од непријатеља и штеточина, којим често постају њихови очеви, сродници и пријатељи.

Агатиционих књига за децу штампано је врло много, али, што је од нарочитога значаја, ту нема ствари написаних са талентом или са интересантном сижеом. Књижица С. 3. Фјодорченко: „Сећајте се, сећајте се увек и не седите у соби“ (1930) са неукусним стиховима агитује за спорт на свежем ваздуху. Књижица А. Л. Барта: „За рат“ (1930) ставља врло просто крст на милитаризам и нагони „нашега војника“ „за време боја, под митраљеском ватром“, да агитује, не знамо само на коме језику; „Причекај, причекај, друже, пушку спусти, јер ћеш наићи на пријатеља а не на непријатеља“... Образац агитације за колективизацију привреде дат је у књижици В. Цвилева: „Кол-хоз“ (1930): „Кољка мисли: ствар је јасна, кокош неће сама да живи, досадио јој. „Зато треба изградити заједнички кокошар“...

За децу средњега узраста и за школску децу нижих разреда има врло мало агитационих књижица. Али зато се за децу старијега доба ударне теме разрађују и у стиховима и у прози. Интересантне су агитационе књижице против религиозних предрасуда, које издаје савез борбених безбожника. Стихована књижица В. Александрова: „Против ускршњих колача и Ускрса“ мисли да се бори са највећим хришћанским празником, који утврђује вечност живота... Две агитационе прозаичне листовке за децу: „Два Ускрса“ и „Деци о Ускрсу“ (1929) написане су стихом провинциских листића: „У условима оштре класне борбе ускршња бајка је оруђе борбе против социјализма“. М ова неталентована бесмилица штампала је двапут, у огромном тиражу, који пребацује триста хиљада егземплара. Успешније су књижице са практичним и конкретним задацима, што је потпуно природно, пошто дете по својој природи не прихвата теориска и апстрактна размишљања. А. Гушчин и И. Степанов: „У ново пролеће ка новим победама“ (1930) — о сетвеној каптањи; А. В. Борецки: „Достигнимо америчку кокош“ (1929) — о живинарству; Гр. Ос: „Будимо спремни“ — о рату; И. Ј. Волкинд: „Суревњивост је почела“ — о успесима у школи; П. И. Лопатин: „Штедимо милионе“ (1929, 1930) — о скупљању отпадака у производњама итд. — Врло често писци агитационих књижица пишу у белетристичкој форми, подражавајући В. В. Мајаковскоме, овоме краљу агитационе литерарне форме, по коме је стварати значило агитовати,

Учитељ 44