Учитељ

od strane nenaučnih činilaca. U ovome svome obliku eksperimentalna pedz:gogika, i pored svoga jasnoga i borbenoga novačenja, stoji u celini na tlu pedagogizma XIX veka čija se agonija produžila još dve decenije. Ujedno s ovim ona veruje u postojanje najboljega metoda, smatrajući da će se takvim najboljim načinima, uz pomoč izučavanja eksperimentnine pedagogike, dati učiteljskoj spremi odlučno značenje i mnogo veće nego što je opšta kultura ili specijalno naučno obrazovanje u svome predmeiu ili, naposletku, ljubav prema svome predmetu pa čak i pedagoška intuicija i pedagoški entuzijazm.

U tom pogledu savremenija i sa pokretom nove škole vezana, a tako isto i originalnija u naučnom pogledu je druga grupa preistavnika eksperimentalne pedagogike: G. 7. fosolimo, A. F. Lazurski i G. J. Trošin.5) Glavni problem koji njih interesuje to je problem 1.zv. dečje darovitosti, koji ima prvoklasno značenje za organizaciju nove škole kao jedinstvene škole. Jedna od najvažnijih razlika jedinstvene škole XX veka i XIX veka jeste u tome, što stihijsku selekciju učenika, određenu po preimućstvu imovinskim položajem roditlja, ona hoće da zameni racionalnim odabiranjem učenika na osnovi njihove darovitosti, upućujući đecu na put školskoga obrazovanja koji najbolje odgovara karakteru njihovih sposobnosti, nezavisno od socijalnoga položaja njihovih roditelja.

Prilog G. 7 Rosolimo u teoriju nove racionalne selekcije, koji je učinio da njegovo ime bude poznato na Zapadu, sadrži se u širenju i prefinjavanju „skale umnih sposobnosti“ (inteligencije) De—-KS9Sanktisa i Binea. Rosolimo je obratio glavnu pažnju na poipunost ispitivanja (testova). Po Rosolimu visinu inteligencije određuju {ri funkcije: pažnja, tačnost i čvrstina shvalljivosti, asocijativni proces ali svaka od ovih funkcija ima nekoliko karakterističnih ispoljavanja. Za svaku .od ovih pojava Rosolimo je ustanovio 10 testova, koji su raspoređeni po skali uzrasta. To jest sav metod sastoji se od približno 200 ispitivanja. Dobijene cifre (— ili —, tj. „rešio“, „nije rešio“) unosio je na ordinate i spojio. Dobila se kriva linija, koja daje „skicu darovitosti“ (inteligencije) ođakle sleduje i sam naziv: „psihološki profili“. Rosolimo je pao u glavne zablude krajnjih pristalica metođa testova (i samoga Binea). Njegovo shvatanje problema umne darovitosti bilo je čisto kvantitativno (inteligencija je nešto jednorodno i razlikuje se samo ustepenu snage); zadatak selekcije sadrži se u odabiranju „najsposobnijih“ za dalje obrazovanje, a ne u davanju mogućnosti svakome za obrazovanje, koje najbolje odgovara kvalitativnome tipu njegove darovi-

5) G. |. Rosolimo (1861—1928), profesor neuropatologije na Moskovskom univerzitetu, direktor instituta za dečju psihopatologiju i psihologiju, koji ie on osnovao. Glavni njegov pedagoški rad je: IIcnxonoraueckme npodopumu, 1910 (postoje prevodi francuski i nemački). — A. F. Lazurskih (umro 1917), prof. psihijatrije na Vojno-medicinskoj akademiji u Petrogradu i docent psihologije na univerzitetu u Petrogradu. Glavni mu je pedagoški rad: Ouaepk Hayku o xapakrepax, 2 izd. SPB. 1908. Uporedi tako isto članke u „Bonpocax (pwnoc. u ncMx.“ i "BecrBaMke ncuxomorun“ (od 1901—1910). G. J. Trošim (umro 1938) glavni lekar bolnice sv. Nikolaja za duševno bolesne, prof. psihijatrijena Kazanskom univerzitetu, u emigraciji profesor Ruskog pedagoškog instituta u Pragu. Glavni pedagoški rad: AtrponojorHueckHe OCHOHb! BOCHHTaHUSH. CpaBHHTenbHan HnCHXOćOrHH HOpMa;IbHbIX H HEHOpMAaJNbHPIX neTei. SPB, 1915 (2 knjige). Uporedi i „IIcBxouaronorau mw nenaroruka“, Pycckan mikoma 83a pyGe)KOM, Ne 27 i članke o dečiem govoru i procesu čitanja, Russkaja škola (Prag), 1936 — 1937.