Учитељ

tosti; naposletku, ignorišući kvalitativne razlike (tipove) umne darovitosti, on je smatrao da je visina darovitosti nešto već gotovo uu dobu osnovne škole, kao urođeno, i ignorirao je njenu zavisnost od porodične i društvene sredine. Njegovo shvatanje selekcije bilo je tehnokratsko: nauka može tačno da utvrdi stepen umne darovitosti deteta, njen prigovor mora rešiti pitanje o njegovoj daljoj životnoj karijeri i škola mora da se potčini ovome rešenju. Međutim, baš „psihološki profili“ Rosolimovi jako su uticali na demaskiranje pomenutih predrasuda krajnjih pristalica merenja inteligencije. Rosolimo je pokazao, da je „umna darovitost“ neobično mnogostrana i složena pojava, a njeno ispitivanje delom neobično glomazno (200 testova!), dok „psihološki profili“. ukazuju pre na to da postoje različiti tipovi umne darovitosti, a ne samo jedino visina „inteligencije“. Naposletku, dosledno tehnokratski postavljen problem selekcije u Rosolima istakao je još šire pitanje: da li je selekcija u pravu da se oslanja isključivo na visinu i.zv. umne darovitosti i zar ona ne mora da uzme u obzir tako isto i druge strane ličnosti, koje igraju u životu i čak u procesu čisto naučnog obrazovanja bitnu ulogu?

Naime u ovom pravcu daljeg širenja i produbljivanja teorije „darovitosti“ išla je naučna delatnost 4. F. Lazuarskoga. Po Lazur·skome umna darovitost (inteligencija) je samo jeđan element šire psihičke realnosti, a to je ličnost. Kako u ispitivanju inteligencije, tako i u ispitivanju ličnosti, Lazurski se najviše približava V. Sternu, ovome psihologu koji je od svih psihologa najviše filozof i koji se bavio merenjem „koelicijenta inteligencije“. Zajedno sa Sternom, Lazurski je, za razliku od Nečajeva i Rosolimo, divno bio svestan granice psihološkog merenja, koje iskorišćava festove, a koji imaja karakter veštačkog eksperimenta. Zato ispitivanje pomoću testova mora biti dopunjeno posmatranjima kako deca rešavaju zadatke, koje pred njih ističe sam život (prirodni eksperiment, životni testovi). Takvo posmatranje preipostavlja detaljno razrađen program ispitlivanja ličnosti detetove, unoseći fu i umnu darovitost kao jedan od njenih elemenata. Obrazac takvog programa Lazurski je publikovao prviput još 1904 god. („Vesnik Psihologije“ Ne 9, preštampano u „Nacrtu nauke o karakteru“ 2 izd.). Takvo postavljanje pitanja ne samo da je proširilo. oblast primene testova, ističući za neophodno ispitivanje novih vidova darovitosti osim umne, već je u korenu izmenilo funkciju testa, od sredstva dijagnoze sposobnosti, koja psihologu daje prividno pravo da daje prigovor za dalje obrazovanje, pa znači i za životni put detetov, test naročito u obliku „životnoga testa“ postaje sredstvo za vaspitanje, pomaže vaspitaču da odredi koje vaspitanikove funkcije zaostaju u razviću od normalne visine i, dakle, zahtevaju specijalno vežbanje.

U ovom pravcu razvijao se rad učenika Lazurskoga, koji se susredio već za vreme sov. vlade u Moskovskom Mediko-pedološkom inslitutu i davao originalne i od vrednosti rezultate. Osim ispitivanja M. J. Basova i E. A. Anftipove o raznim tipovima „praktične darovitosti“, ovamo dolaze i radovi pro. M. O. Gureviča i d-ra N. 1. Ozerechog o metričkoj skali za ispitivanje motorne darovitosli (tačnije — motornog statusa) kod dece.š

5) Uporedi zbornik „Bonpocbi nenonorum HM eTckoi ncHxoHeBpomornm“ M. 1924. — N. 1. Ozerecki, Merpaueckas cgkana Juni accnenoBaHHsa MOTODpHoOfH OnapeH-