Учитељ

машта а маил ис ларве вени Пи ме МА Сви и M 0; V4V O. kar a Pa ar ekv ali a 110 565

nome naprezanju vaspitanika pripuda glavna uloga. Odavde sleduju i druge osobine Veniceljevih pedagoških pogleda: 1) vaspitanje je autonomni proces, a ne sredstvo za ostvarenje ciljeva koji su tuđi vaspitanikovoj ličnosti (političkih, crkvenih, ekonomskih), te zato nova škola mora biti nezavisna. od svake iuđe vlasti; 2) „polazna tačka vaspitanja je razviće volje putem slobodnoga delanja i samostalnoga stvaralaštva“, a ne razviće intelekta, što slvarno znači spoljašnje uliskivanje znanja u pamćenje, znanja koja su odrasli oglasili za korisna; 9) škola mora biti „pedagoška zadruga,“ u kojoj deca ne samo uče već i Žive potpunim, svestranim životom, u kojoj se uporedo s naukom bave i umetnošću, a tako isto i proizvodnim radom, dok su časovi odmora posvećeni zajedničkim igrama. „Pod reči „zadruga“, govori Ventcelj, ja podrazumevam „zadružnost dela“ i to dela u najširem smislu te reči“. Zato „Dom slobodnoga deteta“ preistavlja пе samo „malu pfivednu asocijaciju“ i „malu radnu asocijaciju“, veći duhovnu vezu, koja se Rarakteriše celošću, jedinstvom i harmonijom. Jedinstvo i solidarnost vaspitača, „u krajnjoj liniji a osnovnim pitanjima", ulov su ostvarenja idealne škole. Od podrobnosti ove škole. koje Ventcelj preporučuje, ističemo samo „dečje skupove, a fako isto i zajedničke skupove svih članova „zadruge, i odraslih i dece, radi slobodnoga, iskrenoga i udubljenoga: preiresanja pitanja života,“ a tako i-io i zajednički razgovor krajem svakoga dana, „u kome se izvode zaključci o toku preživljenoga n minulom danu i određuje plan za sutrašnji dan.“ Sve ove misli Ventceljeve mogu se naći docnije u knjigama Vinekeha i P- Petersena, koji su. uostalom došli do njih nezavisno od Ventcelja,.·jer. su ove misli lebdele u vazdahu epohe.

S 5: Nove ideje u pretškolskom vaspitanju

Kao što.se lo. već jednom desilo sa teorijom vaspitanja Ž. Ž. Rusoa, snaga slobodnoga vaspitanja nije se nalazila u pozitivnom sistemu, već u njegovoj intuiciji suštine. vaspitanja. kao duhovnoga (a ne samo socijalnoga, koji je funkcija društvene vlasti) procesa, zato se njegova p odonosnost i-poljila onde gde je -ona. ušla. kao-element. u- praktične oglede novoga. vaspitanja. Ovi ogledi su doneli najviše ploda u oblasti pretškolskoga „vaspitanja, jer je ·'ovđe bilo lako obići pitanje obaveznih nastavnih programa i.baviti se samo ,,organizacijom života“ dece. Već sam Ventcelj je izdao originalnu, teoriju. dečjega vrta (zabavišta), za. čiju dopunu. služe tri izdanja „Prakse dečjeg vrta“ (M. 19%2—13), u; čijem: su sastavljanju, (na osnovu ogleda eksperimentalnoga. dečjeg. vita). uzeli učešća S. Ž .V. Šacgi i | Sleger. Ove knjige, rask:đajući sa tradicionalnim frebelizmom, u mnogome unapred kazuju neke misli M. Montesori (motiv slobodnoga vaspitanja i moliv socijalnoga vaspitanja, sam naziv „Dečji dom“). Možebiti, da je pedagogika M. Miontesori, koja je {ako brzo priznata u Rusiji, ovđe ranije,nego u drugim zemljama počela i da se kritikuje.) Na prvom mestu predmet kritike bila je i»ključiva vlast „didaktičkoga materijala“ u pedagogici M. Montesori, koji je potpuno izbacivao dečju fantaziju i dovodio dotle da se dečja igra izopači u mehaničko

_ _") Najoduševljenija pristalica M. Montesori, g-đa J. Frausek kritički se ропазаја ргета Мошезом от odricanju bajki i fantazije.

Учитељ 37