Учитељ

гим, подеснијим претставама. „На тај начин, каже Петражицки, у разним областима социјалнога живота збивају се процеси несвеснога прилагођавања, усавршавања и изграђивања несвесних генијалних продуката: несвесно-генијалне технике самога језика, главнога оруђа процеса који нас интересује, и његових несвесно успешних класификација различитих предмета.“ Социјални процеси изграђују „средњу равнотежу“ човечјега понашања, средње типове индивидуалних реакција на разне догађаје у животу или поступке људи. Ове „средње равнотеже“ калеме се на људе већ од детињства и порекло њихово човеку је уистини „непознато.“

Ма како ми оцењивали изложене погледе немогуће им је на признати необичну оригиналност. Оригиналношћу се и објашњава тај. утицај, који је имао Петражицки за време свога живота, утицај,

који ће — ми не сумњамо — оставити трага и у будућности.

9. Филозофска реакција против натурализма у социјалним наукама

УУ руској социологији, као што смо се могли уверити, приметно је преовлађивао натурализам. Сматрало се, да социологија и уопште друштвене науке могу бити изграђене једино помоћу преношења природно-научних метода на област социјалних испитивања. Натуралистички је био и марксизам, натуралистичка и психологија у смислу Петражицкога. Природно је, што се против овога натурализма јавила филозофска реакција, чији су разнолики претставници разним путевима покушавали да се ослободе од притиска природних наука и од подражавања природно-научним методима у различитим областима друштвених наука. Мислим, да сам потпуно правилно одредио дух ове реакције, кад сам 1912 године написао у предговору књиге „Друштвене и природне науке и однос њихових метода“ следеће речи: „Од првих и раних корака социјално-политичке мисли лекари, природњаци и чак математичари претендовали су на првенство да буду учитељи човечанства у решењу социјалнога питања.“ Сумња у то право била је главна тема моје књиге, као и многих других књига, које су пре и после мене написане. Ми смо поставили питање: „Да ли је могућна и како је могућна социологија, као природна наукаР“ Писац ових врста одговорио је на питање одречно и тежио је да заснује свој одговор на објашњењу неких основних категорија социјалне науке, које не подлеже натуралистичким одредбама (на пример, појам личности, конкретност „социјалнога, његов историски карактер).

Филозофска реакција против натурализма изазвала је читав низ социјалних и социјално-филозофских испитивања чији је заједнички циљ било објашњавање специфичног карактера науке о друштву по упоређењу са природним наукама. Диапазан, с којом је испитивана ова тема, био је врло широк. Били су испитани историски коренови идеје „социјалне физике,“ почињући са ХУП веком (Е. В. Спекторски, Н. Н. Алексејев, А. С. Лапо-Данилевски).77) Дата је критика најјачег и са спољашње стране заснованог покушаја засни-

#) Е. В. Спекторским, Проблема социалњнон физики в ХУП веке, т. 1—2. Варшава 1910 и Киев 1917. Осим моје књиге види такође доле нитирана дела Лапо Данилевскога.