Учитељ

гибилном царству слободе где безусловна солидарност, која све прожима, постоји истодобно са бескрајношћу индивидуалних разлика“, тј. у Божјем Царству. „У условима историјског живота такве хармоније нема и не може да буде“ (О друштвеном идеалу, Ш изд. стр. 141). Стога постаје разумљив факат који констатује Новгородцев, наиме „слом вере у савршену правничку државу“, као и вере у социјализам и анархизам, уопште „слом идеје земаљског раја“. Новгородцев не одбацује релативну правичност коју постиже данашња правничка држава, као што не одбацује извесна стремљена социјализма и анархизма, али утврђује њихову неконгруенцију са идеалом апсолутног добра. Стога, да се не би дошло у неизлазан положај, треба градити идеал земаљског друштва с обзиром на „слободу бескрајног развитка“ личности, а не с обзиром на „хармонију апсолутног савршенства“ (25).

У руској филозофији права такође се енергично развија процес савлађивања натурализма. Као и у Немачкој, борба против натурализма ослања се на метафизички почетак Х1Х в. или на трансцендентални идеализам најновијег доба. Осим тога се у руској филозофији обележава дубљи начин савлађивања натурализма на основи религниозно-филозофског схватања света. Изврстан преглед целокупне литературе ове врсте дат је у часопису „Рћозорће ипа Кесћ!“, у специјалном броју „Кизазсће Кесћезрћозорће“ (1922-23, 2 Не). Тенденција да се право заснује на религиским начелима оцртана је у том часопису у чланку Новгородцева „Џеђег Фе ејсепtumlichen Elemente der russischen Rechtsphilosophie“. У чланку F. TypBHha „Die zwei grossten russischen Rechtsphilosophen Boris Tschitscherin und Vladimir Ssolowijew“ ymopebyjie ce paBam KojH ce ослања на Кантов и Хегелов идеализам (Чичерин) са правцем који ce ослања на религијску метафизику (Вл. Соловјов), те се показује значај дела П. Новгородцева за даљи развитак руске филозофије права у смислу синтезе ових струја. Психологизам Петражицког оцртан је у чланку Г. Ландау-а. Најзад у чланку „ЏеђегајсћЕ дег neueren rusichen rechtsphilosophischen Literatur in Russland“ mara је слика целокупне руске литературе из филозофије права, између осталог дат је приказ радова Г. Кистјаковског, који су засновани на трансценденталном идеализму фрајбуршке школе, етичког перзонализма Ј. Покровског, истраживања идеалних основа права у делима Е. Спекторског, Н. Н. Алексејева и др. Изгледа да је први задатак који је стављен на ред у овој литератури исти као и у делима из метафизике: да се елементи од вредности у данашњој трансценденталној филозофији и послекантовом метафизиком идеализму подвргну дубоком преображају, рекао бих, преображају на основу хришћанске религиозне метафизике

Руска филозофска мисао, ма како оригиналним путевима ишла, не кида везу са немачком филозофијом која се развила из Канта, и са своје стране, обратно, утиче на развитак трансценденталног идеализма. Нарочито се запажа утицај руског интуитивизма и конкретног идеализма и руских претставника трансценденталне филозофије, које смо горе споменули, што се јасно види кад се упореде њихови први радови са доцнијим. Прелазећи са проблема гнозеологије на проблеме аксиологије, етике, социјалне филозофије и сл.,