Учитељ

потврђује, како се површно спроводе све аналогије између дивљака и детета.

Ето због чега толико познати специјалиста у изучавању првобитних народа, као што је Боас, тврди да је „опис умног стања првобитних народа који су дали већина путника, површан, те се стога не може ни ставити у основу психолошких испитивања, јер је путник увек, тенденциозан сведок: мисионари заузимају непријатељски став према религијским претставама дивљака; у трговаца отсуствује интересовање за њихова веровања, вештине и установе; у испитивача класичног језика — гледање на језик дивљака као на бесмислен жаргон. Све су то посматрачи који раде потпуно разбијено. Побуде једних непознате су другима.

На тај начин и овде видимо колико су површне све аналогије између детета и дивљака.

И кад ствар тако стоји у датом питању, онда је још проблематичније даље упоређивање периода живота човека и целог ч0вечанства. Шта управо у процесу развитка човечанства одговара периоду игара у дечјем животу» Шта одговара младићком узрасту с његовим оригиналном психологијом» Не смеју се давати тако неосновани одговори, да периоду дечјих игара одговара старогрчки период људске културе, а младићком узрасту — период средњевековног ритерства. Ето због чега је врло згодна и сасвим правилна оцена свих сличних аналогија коју је дао Мајел. Он каже: „Када се без икакве резерве изводе аналогије између развитка врсте и инди_видуе, узима се најкрупније клупче и ставља у кош на сами врх његов.“

Стога на крају анализе биогенетичког принципа, морамо извести овај завршни закључак: несумњиво је да постоји извесна веза између развитка индивидуе и развитка људског рода, али закључак који је из тога изведен, да дете у своме развитку понавља постепено и конзекветно етапе развитка човечанства, није ништа друго до закључивање по аналогији, тј. по најмање паузданом од свију врста закључивања

Међутим, у области педологије и педагогике слични практички закључци из биогенетичког принципа врше се на сваком кораку. Деца се присиљавају да преживљују читаве Робинсонијаде и препоручује се да се на одговарајући начин израђују наставни и школски планови; у области дечјег читања, при документовању дечјих бајки, траже се паралеле у склоностима за све што има карактер бајки код првобитних народа; у области естетичког васпитања деци. се предлаже да проживе све периоде од реализма кроз симболизам ка футуризму и осталим „измима.“ У области религијског васпитања, сматрајући да је дете мали незнабожац, предлажу да се проведе кроз историјске форме конкретних религија које дете мора критички проживети као одређена факта култуте у њиховој историјској психолошкој, моралној и интелектуалљој неопходности. Уопште узев, врши се несвесно и некритично спекулисање с биогенитичким принципом, као о нечем савршно поузданом. Често људи који у корену одричу сваку митологију, сами не виде да се у томе принципу сачувало још много митолошког. Само критички став према томе принципу, с једне, и прикупљање строго научних факата у области исто-

2%