Учитељ

рије културе, с друге стране, даће нам могућност да теоријски значај овог принципа учинимо и практички. „Све док и историја културе и педологија не буду имале у своме садржају строго проверена и утврђена факта, биогенетички принцип у својој практичној примени неће претстављати ништа друго др једначину с две непознате, коју може решити само постепени развитак савремене науке“). Због тога ову теорију треба сматрати за оштроумну хипотезу, корисну за потстицање мисли, чији је хеуристички значај врло велики, али је бази-

рање педагошког рада на њој у најмању руку превремено. Радован В. Теодосић

Доживљавање као полазна шачка опшшег индивидуалног развишка

Педагошка теорија и педагошка пракса, као што је то често у животу, не иду увек упоредо. На једној страни теорија истиче савремене захтеве, а на другој страни стоји школа која није стигла да те захтеве оствари и радом оживи. Разлог томе је свакако у неодређености и неизграђености метода много више него у чему другом. Наши школски радници показују много воље и разумевања да ово двоје измире, како би се у школи осетио нов дух, који је у исто време и дух националног и културног просперитета наше младе и уистини јаке и за културно напредовање способне расе.

Наши просветни форуми помажу сва истинска напредна настојавања. То доказује појава отварања огледних школа, одакле се показује како се могу остварити нови радни принципи у настави, како се наставом и школским животом на нови и бољи начин може развијати свест на бази: националне културе. Тиме се учинио снажан корак напред у модернизовању наше основне школе и показало да је време да се и код нас нађе један одређен пут којим се мора поћи, како би се практичан школски рад ускладио са временом и педагошком теоријом.

Мерило за рад у новој школи је сам духовни живот детета кроз који се, као кроз призму, прелама сав живот, целокулно људско стварање и живот природе, поред општих потреба које се уткивају једна у другу. Основна школа развија способности код ученика, како би их припремила за сложенији и тежи посао, који после основног школовања претстоји у животу, и да им учини да прелаз између основне школе и школе коју продужују буде лакши.

У свом настојавању наше огледне школе су ставиле себи у задатак да униште дуализам између телесног и психичког света у детету. Њихов систем рада је да све животне снаге и манифестације везују у недељиво органско јединство. Таквим радом уклања се вештачка граница између физичког и духовног бића. Тиме се савладало традиционално схватање 0 одвојености материје од духа. Према томе ни традиционална подела физичког и духовног васпи“

аупроф. К.Н. Корнилов: Детство ипоност, их психологиз и педагогика. 1922. р р