Учитељ

22

ње долази, — и као активно: где целокупан свој рад упућује у правцу васпитаниковог активитета, као базе целокупног развијања, а нагоне схвата као потстрекаче свих активних моћи. Она то чини с правом, јер се снага свих наших способности налази дубоко скривена у тим доскора занемареним основама живота, који су у исто доба и основи васпитања, схваћеног као развијање и усавршавање. Нагони, дакле, нема сумње, претстављају то што доиста условљава оно „вечито психофизичко кретање“.

Пошто се у доживљавању удружују три најважније функције психичког живота: воља, мишљење и осећање са нагонима као урођеним тежњама за акцијом, то савремена педагошка мисао ставља доживљавање у центар васпитања. Доживљавање као потребу душевног живота савремено педагошко схватање узима као полазну тачку општег индивидуалног развића; оно полази од ове чињенице живота и на њој, као на основима, изграђује и развија све способности, чије се склоности у доживљајима испољавају. Доживљавање нужно претпоставља свест као недељиву целину, у којој се удружено као комплекс појављују у акцији све душевне способности и искључује подељеност наставе у више наставних предмета. Тако исто и савремено схватање свести узе као целину искључује схватање о еле-ментима свести. Процесу доживљавања као комплексу душевних снага много је ближи и природнији систем комплексне наставе. Комплексна настава посматра стварност као повезаност објеката и појава које у свом скупу чине јединство, нераздруживу целину. У нашем се доживљавању никад не испољава стварност као откинут део живота, већ оно захвата сам живот, читав један комплекс. Међутим, неприродност старе школе се испољава у томе што је она била нешто што је било одвојено од живота.

Свет. Д. Миловановић

Школски врш

Увод

Велике промене у нашој пољопривреди и сеоском животу које су наступиле после светског рата, пољопривредна криза као после дица нерентабилности пољопривредних производа која постаје све акутнија, захтевају постепен преображај свих оних сеоских установа и фактора који доприносе бржем просветном, економском и социјалном развоју и напретку села и сељака. Услед тога треба тежити да се наш сеоски живаљ умно што више издигне, да се што брже поправе радни методи наше заостале пољопривреде, да се сељак што више заинтересује за опште проблеме свог села и да тежи за вишим идеалима сеоског живота и наилази на више могућности за здраво телесно и духовно открепљење и разоноду на селу.

Ово се може постићи прилагођавањем старих установа сеоског · друштва новим приликама и потребама сеоског живота. Привременим мерама и средствима може се постићи само привремен успех а темељним преуређењем сеоских установа може се постићи да оне што